Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 965

воту нашем. И са те тачке гледишта, са пуним правом може се рећи: Демократија у Србији или ће бити европска, или је неће бити. _

И још у једној тачки треба даље и дубље ићи но што је ишао Светозар Марковић. Више под притиском стицаја прилика но из сопствених уверења, он је сву пажњу обратио на практичну политичку агитацију и на непосредне политичке успехе. Њему је било главно да што пре створи јаку странку и да може што пре освојити државу, остављајући да се сви други послови изврше у тој политички демократизованој, народној држави. Његови следбеници, нагнани безумним апсолутизмом владара, напустили су све друге даље преокупације, и створили једну искључиво политичку странку, са чисто практичним изборним смеровима, којој је једини циљ, по готову и сва садржина била освајање општинских управа и посланичких мандата. И у старом, историјском радикализму српском, и у обновљеном младом радикализму од последњих десет година, изборни интереси су дошли на прво место, док се занемарила пропаганда идеја, разрађивање програма, нарочито она тако важна и потребна ствар, коју је Прудон називао демоџпедијом, оно васпитање сувереног али необразованог народа, подизање духовно, морално и културно народних маса, политичко образовање и стварање убеђених људи и свесних грађана. Данас више но икада од тог политичког образовања и општег културног подизања народа зависи не само даља будућност но опстанак политичке демократије у Србији.

На тридесет и пет година после смрти Светозара Марковића, када је он већ изишао из дневне политике и ушао у историју, може се дати укупни суд о његову раду. Данас нама његово учење не изгледа готово као религиозна истина, како су то схватали нараштаји од пре двадесет и тридесет година. Данас се више не куне у његове речи, нити се код њега траже савети за данашњицу. Његове