Svetozar Marković. Njegov život, rad i ideje.

СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 267

живих мртвих чија се смрт увек жели, и за које се има још увек сурова реч или жели потпун заборав. Љубомир Недић, у својој плахој мржњи на све што је напредно, називао га је „такозваним покојним Светозаром“ и апостолом „незрелих теорија“ ; Стеван Сремац, који се у политици у толико мање разумевао у колико је у литератури имао више талента, обасипао га је незграпним сарказмима. Милан Милићевић, тек на формалне протесте са много страна, дао му је места у додатку Поменику знаменилшиг људи у српском мароду. а Јован Грчић није му ни реда посветио у својој Историји Сриске Књисжевносић. _ Но поред свих тих одрицања, напада и занемаривања, Светозар Марковић остаје највећи покретач идеја којега смо ми имали, човек који је више но ико учинио за духовну формацију данашње Србије. Његово место у историји наше културе и друштвене мисли равно је месту што код Руса заузима Чернишевски. У ХТХ веку нашега духовнога живота он је за нас оно што нам јеу ХУШ веку био Доситеј Обрадовић. И ако је Доситеј Обрадовић са разлогом назват „најрадикалнијим заступником идеја просвећивања код Јужних Словена“, Светозар Марковић се са пуним правом може назвати првим апостолом модерне Демократије не само код Јужних Словена но и код свих балканских народа. И када се баци укупан и широк поглед на цео његов живот и рад, на све оно што је хтео и што је створио, човеку падају на ум речи његова учитеља у Шта да се ради: „Њих је мало, али од њих цвета живот свију. Без њих живот би био пуст и труо. Њих је мало, но они дају свима људима да дишу; без њих људи би се загушили и задавили... То је цвет најбољих људи, то су покретачи покретача, то је со соли земљине“. Један од таквих људи био је Светозар Марковић,

|