Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

47

једна представа репрезентира све остале представе. Али из овога што нам Берклеј каже, не види се, како треба да замислимо ову репрезентацију, „јер његова репрезентација овде нам не може много помоћи; ако а репрезентира в, «6, 4, то су в, 6, 4, само елични, а не једнаки, и не може све да важи за се, 4, што важи и за 4,“101 Претпоставимо, да је ово решење и могуће аперцепцијом код троуглова који мање више имају оличности међу собом, и код којих се одмах оно што је заједничко свима троугловима може опазити, али да ли нам може што аперцецција по. моћи код виших појмова. „Општи појам сисар, који не би био ни коњ ни камила, не може се у шематичкој слици представити, а исто тако ни полигон, који не би био ни троугао, ни четвороугао, нити који други, који не би имао одређени број страна,“10: При појму сисар, ја не могу себи неког сисара у опште замислити, него увек неког одређеног сисара. Овде се аперцепција у смислу издвајања сличних знакова не може извршити, и ако то на први поглед изгледа код троуглова.

Интересантно је, да је такођер и Страрт Миљ, који каже у своме делу „Ехапипаноп сћ ХУД...“ да у психологији нема ничега универзалног до закона асоцијације,10 покушао, да реши овај проблем на основу пажње. То се види најбоље из једнога писма, које је писао своме противнику Хамилтону, концептуалисти, и од кога је усвојио аперцепцију као функцију пажње.1'= Једна реченица из тога писма гласи: „Али пошто их ми

10. А]. Мејпопе, 192. стр. 102 Тофде, Гогк, стр. 49. 108 А1, Меттопе стр. 248. 104 Нивзел, Гог. Џпфегаисћипсеп, 187, стр.