Teorije o psihičkom supstratu mišljenja : psihološko-logička rasprava

Да би се уверили, да није тако, ја ћу по: ставити само једно питање: Шта ко себи замишља, или представља, кад изговорим реч: „дужност“ 2

Многи на ово питање неће моћи дати никакав одговор, а многи ће опет дати врло различите одговоре. Једни ће можда одговорити: да себи под речју „дужност“ не представљају ништа друго до реч написану или изговорену. Али, реч сама по себи не вреди ништа, она може бити само знак за известан садржај. Ми знамо врло добро, шта је то „дужност“ и тај нам је појам потпуно јасан.

Други ће одговорити: „дужност“ је чист апстрактан појам, чиста представа без квалитета и интензитета. Али нешто, што би било без интезитета и квалитета, не може постојати у нашој свести. :

Трећи ће казати: „дужност“ изазива у нама извесне конкретне представе, на које се реч дуж“ ност односи. Ми морамо одмах додати, да се „дужност“ не односи само на неки број представа, него она мора обухватити све могуће представе сличних радња, и онда питање долази: како је то могућно, кад ве у нашој свести јављају само појединачне представе“

Отуда настаје питање: дали у пабејесћи ћитапо постоје само речи, Пафов уосла, као апстракције и супстрат нашега мишљења, или ако не, шта је онда корелат појмовим речима; Да ли су то неки нарочити акти нашег мишљења, 000“ серфиз таеп а, акти, који би били без икаквог тона, облика и слике, који би били чиста апстракција, без икаквог интензитета и квалитета“ Другим речима, да ли заиста постоје мисли, као што учи идеални логички појам, које би се састојале у

2 аећиђем-Зојдегп, бит асеп етег Егкеппфијаћеогје, Тејр2е, 1884. стр. 99.