Timočka buna 1883. godine
193
принципе напреднијег типа. Стога није никакво чудо, што под заставом радикалног програма видимо личности које нису монархисте, а још мање присталице једне или друге династије; који желе видети у Србији облик владавине, коме је противна већина народа. Али и такви елементи не би покушали да превратом укину један а заведу други облик владавине, коме је већина народа противна. Видимо у њој и ситног сопственика, и омрзнутог кајишара, зеленаша, и интелигентне представнике разних економских школа; и радника и индустријалца, сви су се ови друштвени слојеви окупили око радикалног програма, јер им он даје највише јемства, да ће се под њим остварити најпотпуније све политичке слободе, дати народу пуна самоуправа, што желе људи разних погледа на облик владавине. И конзервативнији и напреднији елементи у радикалној странци одустали су од многих својих погледа на државно уређење само да би се дошло до споразума, који би обухватио све оно што је заједничко свима њима. Радикални је програм обухватио све оно, на што су се сагласили многи разнородни политички елементи, на оно, што је опште, заједничко свима члановима радикалне странке, и што је искључило сваки преврат, сваку па и тимочку буну, како од стране целе радикалне странке, тако и од њених разнородних политичких елемената.
Не само из програма, него и из целокупног рада радикалне странке од њеног постанка до тимочке буне види се јасно, да радикална странка није била превратничка, завереничка, да није смерала у опште буном извршивати свој програм, па да то није хтела учинити ни тимочком буном. Њени су путеви за остварење свога програма потпуно легални били.
Тако пише у радикалном програму, на то су пристали сви који су постали чланови радикалне странке. Али може неко рећи, да је Главни одбор радикалне странке злоупотребљујући странкино поверење, припремао, „организовао“тимочку буну, латио се једног превратничког посла, који је био супротан програму радик, странке, Пре свега, ничим није доказано да је главни одбор радикалне странке припремао, „организовао“ тимочкубуну. Излагањем свега онога што је претходило тимочкој буни, и свега што се чуло на претресу пред преким судом доказано је: да Главни одбор радикалне странке није ни организовао тимочку буну, нити је она у опште организована била, нити је Главни одбор за њу знао пре него се појавила. Ово је непобитан факт.
Али ако се ничим не доказује да је Главни одбор радикалне странке припремио тимочку буну, ипак је могућно, рећи ће се, да је на септембарској конференцији 1883. год. виђенијих радикалних посланика, после распуштања Нар. Скупштине, решено било: „да се буна диже ако краљ Милан укине Устав“.
13