Timočka buna 1883. godine

227

млојави се на бедему Блаш Ђурковић. Полетим у суседну собу и јавим друговима да долази командант тврђаве. Ускомешају се сви, само Пера оста седећи. Сви ми знамо куда ћемо Идемо својим кућама, својим породицама, које нас жељно очекују. Али Пера > куда он иде2 Ко њега очекује г Блаж нас позва да пођемо с њим, и сам радостан. Пођосмо радосни. Дворишта пред казематима била су празна, сви су наши другови били у казематима. С бастиона се спустисмо низ степениште, сад лакше Него кад сам се пре две године окован спуштао; изађосмо на "истину, даље од сахат-куле, где је с леве стране била градска гостиона, а с десне стране канцеларија управникова. На тој просторији никога није било: цела просторија горњег града била је празна, нигде живе душе; нема ни џамије, у којој смо били 1

је пј

јритворени оковани пред полазак у Зајечар; порушена је. Уђемо у канцеларију управникову. Управник Казненог Завода, КараМарковић, прочита нам акт мизистра правде, г. Боке Павловића, којим се наређује управи да нам саопшти да нас је Његово Величанство краљ помиловао од даљег издржавања казне. рлаш 1 рковић, који је савладао Зајечарску буну и био отац према по уњеницима, дочекао је да нам први честита наше ослобођење; Чудноват стицај прилика !

Кад смо изашли из управникове канцеларије, видесмо пред Гостионом пуно света, све наши другови. Први с ким сам се пољубио — беше Јован Ђаја, а за тим су се грљење и љубљење низала са свима нашим друговима, који су знали за наше ослобођење. За дан нашег ослобођења знао јеи Срета Анђелковић, стожер радикалне странке у Крагујевцу, и он беше дошао с осталим нашим друговима да нас сачека. С њим седнем у кола и одемо мојој кући. Пера се врати у апсану да узме своје ствари па да и сам с Владом Бошковићем оде Владиној кући, где су га жељно очекивали његови родитељи. Паја Михаиловић и Коста Таушановић одоше својим кућама. И тако се ова дружина тамновања разиђе: сваки оде своме. Мене је доЈекао поред осталих и онајисти ђак Трговачке Школе, који ме је испратио из моје куће, кад ме је полиција из ње одвела. Он је већ свршио Трговачку школу и у Београдској Задрузи добио место,

(О моме помиловању први је известио моју супругу Димитрије Маринковић, тадањи министар унутрашњих дела, чим је депеша била примљена из Ниша, Због те љубазности и пажње Д. Маринковића према мојој супрузи, сваке године сам му че-. ститао Нову годину у знак моје захвалности. Добијајући моје честитке он се ишчуђавао овоме моме поступку, јер није ни знао какву је радост тада донео мојој породици јавивши јо! први ову радосну вест; до краја смрти пок, Д. Маринковића нисам заборављао на ову пријатну моју дужност.

За нама су и сви остали осуђеници по Зајечарској буни били изведени у дворишта каземата, и ту им је управник Казненог Занода саопштио милост краљеву.

15.