Timočka buna 1883. godine

ђелковић, поп Јоца Божић; за округ ваљевски: поп Марко Петровић, Вучић Миловановић; за округ ћуприски: Димитрије Катић, Димитрије Цветковић, Сима В. Илић; за ужички: Мићо Ћ, Иванчевић, Михаило Смиљанић и Арсеније Прокопијевић; за чачанскиг Ранко Тајсић; за руднички: Максим Сретеновић и Мика Даниловић; за јагодински: Таса Ђикић и Милан Раденковић; за алексиначки: Аврам Миловановић, Бока Ж. Брачинац и Стојилко: Милићевић; за књажевачки: Димитрије Ристић и Никола Павловић; за зајечарски: Д-р Лаза Илић; за неготински: Милош Симић и Милан Григоријевић; за пожаревачки: Живко Лазаревић, Риста Поповић, Јова Јовановић, економ и Илија Стош=аћ: за смедеревски: Пера Максимовић, Стев. Ј. Грнчаревић, Јоксим Павловић; за нишки: Лаза Петровић, Стева Миљковић и Мих. Бонзић; за шабачки: Јоца Ж. Јовановић; за крушевачки: Станојло Вуковић; и чланови Главног одбора радикалне странке: Пера Велимировић (није био члан главног одбора, јер се одмах. после изгласаног Бонтуовог уговора примио државне службе,

али је био у то време првак у радикалној странци), Јован Ђаја, Свет. Николајевић (није био члан Глав. одбора), Паја Михаиловић, Андра Николић, К. С. Таушаковић, Раша Милошевић. ђ).

Одвојено мишљење Перино гласило ја:

„И ако сам убеђен да је радикална страчка способна да сама прими управу земаљску и корисно руководи послове земаљске ипак сам за овај мах за споразум с напредњацима из: ових практичких и за мене неодољивих разлога:

1) Стога, што сам уверен да Њ. Вел. Краљ неће предати Управу самој радикалној странци.

2) Стога, што предвиђам да пред нама стоје тако судбоносни догађаји у руковођењу којих радикална странка по сваку цену треба да добије удела, ако се неће да руковођење тих догађаја буде искључиво предано ономе правцу, који ће изложити земљу големим опасностима“.

Поред одговора на ова два питања, надохват је одговорено и на треће питање. Друго питање није озбиљно поставио ни сам краљ Милан, те му ни ми нисмо озбиљно на њега одговорили, јер се одговор не даје тако брзо на једно од најважнијих државних питања. При свем том, дат је и на њега кратак одговор у ових пет тачака. | 1. Да се укину преки судови, који још трају за неке крајеве и да се врати у живот Закон о општинама од 1881 год

2) Да се по закључку мира у року од месец дана нареде нови избори за народне посланике;

) Од свих ових, у колико ми је познато, живи су још, Д-р Станојло Вукчевић, ] Ж Јовановић, Ј. Ђаја и ја. Кад сам први пут ове успомене написао, мало је ко од учесника на тој конференцији био умро; а сад кад сређујем ове редове за штампу, остало је само нас четворица, а ко зна да ли ћемо сви дочекати штампање ових успомена "умро је још и Јоца Јовановић),