Timočka buna 1883. godine

237

нета Филипа Христића, нашта је краљ одговорио: „где нађосте ову крнтију“.

На ову нашу пропозицију, краљ нам је преко Докића саопштио да би он желео такав кабинет, у коме би Милутин: Гарашанин био председник кабинета а све остале потфеље уступа ради«алима. Захтев краља Милана је категорички одбијен. Тиме се завршио овај неозбиљни покушај краља Милана баш у времену кад се припремао уговор између Србије и Бугарске.

Најзад и Српско-Бугарски уговор би потписан у Букурешту. Десило се то, да побеђени диктира одредбе о миру. Српски делегати предлаже текст уговора о миру, ло коме се између Србије и Бугарске васпоставља стање пре рата. Побе– ђени предлаже а победилац прима. -

Мир је с Бугарима закључен, настају редовне прилике ну Србији и у Бугарској.

· Моја аудијенција код краља Милана. Персоналва унија између Србије и Бугарске

Двадесет седмог априла 1881 год. бугарски кнез Батемберг суспендује бугарски Устав; растерује бугарску скупштину, поверава састав кабинета руском генералу Еренроту.

Дванаестог маја Батемберг упућује Еренроту писмо, којим га извештава да се решио да од нове народне скупштине тражи да му се да пуномоћије (диктатура) за седам година, за које ће време створати: Државни Савет, побољшати унутрашњу управу и осигурати влади правилно вршење њене службе; скупштинска се сесија одлаже а постојећи буџет важи и за идућу годину; оставља се право кнезу да може и пре седам година сазвати велику народну скупштину у циљу да се прегледа Устав на основу створених уређења и задобивеног искуства.

Батемберг у свогој прокламацији вели, да ће тражити од Народне скупштине да се изјасни: да ли му даје пуномоћиједа може да влада на основу горњег програма или му не даје. Ако му народна скупштина не оснажи присвојено пуномоћије он обећава дати останку на престо.

У Бугарској се место Устава заводи тако з-ани „Комесаријат“, који по овлашћењу Батемберга управља Бугарском.

Душа овог комплота против бугарског народа био је Стоилов секретар Батембергов, а извршиоци његови били су руски ђенерали, на челу с Еренротом, министром председником. (Све политичке слободе у Бугарској — укинуте су. Режим кнежевске диктатуре, присвојене „пуномо ћијем“ на седам година, оличене у комесаријату — јесте перспектива политичког живота бугарсксг народа на седам година.

Бугарска интелигенција није се могла помирити с овим узурпирањем слобода бугарског народе: Председник народне скупштине, Никола Сукнарон, позива бугарску интелигенцију да се ангажује за избор народних посланика за Велику