Timočka buna 1883. godine

242

Пасле жучних дебата о томе питању, која је трајала неколико дана, већина радикалних првака из Београда одлучила се за споразум с либералима; Пера Тодоровић је био за споразум с напредњацима, а ја се нисам „колебао“, него сам био против сваког споразума са странкама, тражио сам да радикална странка остане при нишким одлукама. Споразум између либерала и радикала потписали су од стране либерала: Јован Ристић, Радивоје Милојковић, Јов. Авакумовић, Јаков Туцаковић и др, а од стране радикала: Пера Велимировић, Паја Михаиловић, Јов. Ђаја, Андра Николић и још неколико београдских радикала. После потписа овог споразума дуго сам се разговарао с Пером Велимировићем; говорио сам му да је врло незгодно углављивати споразум с либералима, кад се радикални збор у Нишу пре кратког времена изјаснио против сваког споразума. Најзад, каквог споразума може бити у једној влади, чији би чланови били Пера Велимировић и Јаков Туцаковић. Овај политички брак је тако неприродан, да ће чак и медени месец загорчати, и да не може дуго трајата. Први распоред полициских чиновника изазваће свађу у кабинету; и од какве ће користи бити кабинет, у коме ће се чланови његови 60јати међусобне подвале; у коме нема заједничких погледа на државне послове, где нема другарског поверења; кад су још у живој успомени батине, којима је тукао Туцаковић наше другове. Рекао сам му, да се другим радикалним потписницима овог споразума и не чудим што су га потписали, али се чудим њему, који је оџаковић у радикалној странци, њему, који је за остварење радикалних начела чамио по затворима и јео изгнанички хлеб. Велимировић је наводио, да закључени споразум има да добије и санкцију наших појединих одбора или виђенијих чланова у земљи, па тек онда би био обавезан по странку. После те изјаве Вилимировићеве дао сам своје одвојено мишљењо. Изјавио сам, да ћу се углављеном споразуму покорити само тако, ако га већина наших одбора усвоја. Тај споразум носио је ујВаљево, Шабац, Смедерево, Пожаревац, Ја-

годину — Стојан Протић, који је свуда показивао уз споразум и моје одвојено мишљење. Исти споразум носио је у Крагујевац, Чачак, Ужице — Јов. Ђаја. У Крагујевцу је

Ђаја показао уз споразум и моје одвојено мишљење, и Крагујевчани су остали при Нишкој одлуци. Кад је Ђаја отишао у Чачак, добијем телеграм из Крагујевца, да Ђаја, не показује тамо моје одвојено мишљење. Резултат прикупљених мишљења појединих месних одбора био је неповољан по склопљени споразум, али су га београдски радикални потписници ипак објавили на Цвети 1886. год. Овај споразум био је фаталан по јачину, радикалне странке. Он је унео поцепаност у радикалној странци; програм странкин био је београдским радикалима споредна ствар а власт главно, требало је да прође више од године дана па да либерално-радикални споразум постане