Timočka buna 1883. godine
247
1888. год. кабинет Николе Христића, у коме је био министар војни Коста Протић, ђенерал, крвни непријатељ краљице Наталије. Долазак Николе Христића за министра председника и Ђорђа Пантелића:) за министра правде, који је био десна рука Николе Христића у прављењу потребних закона за ванредна стања, и Косте Протића, ђенерала за министра војног, значио је, да краљ Милан хоће да сврши неку крупну работу. Ник. Христић се сад по други пут јавља на управи земаљској после кобне 1883. године. Мислило се, да је тај српски државник жив сахрањен још 1868. год. после убиства кнеза Михаила, али му је судбина доделила да одигра још неколико важних улога у државном животу наше земље. И сад је опет он дошао на управу земаљску да изврши развод брака и да он као министар председник премапотпише најслободоумнији Устав Краљевине Србије.
На дан св. Параскеве краљ Милан је издао ову прокламацију:
Срби
Идуће 1889. г. навршује се пет векова од како је на Косову пољу пропела стара српска држава.
Божјој промисли угодно је било да у данима тако светих и свечаних успомена на обновљеном престолу славних Немањића седимо ми из племена народне династије Обреновића.
Велики Милош, неумрли Михаило, створили су и на чврст темељ поставили живот препорођене српске државе. Ми се преко шеснаест година усрдно трудимо да њиховим стопама следујемо. Благодарећи пожртвовању нашег верног народа успели смо да Србију напред поведемо.
Тиме смо 10-ог августа 1877. године задатој му речи одговорили. То нам је и дужност била.
Жарко љубећи свој народ, брижљиво чувајући српску државну мисао, свакад па и данас, ако не већа оно тако исто велика дужност нам је да предвидимо опасности које броду младе препорођене државе прете, да се против њих крепко боримо.
Народе српски.
| У повесници нашој и славној и жалосној потражимо заједнички лека тим опасностима. Моји ми верни и драги Срби. Заједно са оним који се поноси да је први међу вама, који осећа сву части пуну одговорност за срећу и будућност вашу, са вољом вашом првим краљем вашим, нађите у прошлости
1) Стојан Протић погрешно наводи у својим „Одломцима“ да је министар правде у овом Христићевом кабинету био Ђока Павловић. Ову исправку чиним стога, што ова погрешка не би требала да остане неисправљена, јер је познато да јеув Николу Христића бивао свагда Ђорђе Пантелић а не Ђока Павловић. Није право да се име "Боке Павловића вевује за политичку радњу Николе Христића.