Timočka buna 1883. godine

32

Мањина је тражила да се братске везе “са суседном Бутарском негују, да се сметње и препреке, које постоје у односу саобраћаја и трговине уклоне и уреде уговором, који би дао снаге и једном и другом народу, а већина прихвата без ограде трговинске уговоре, који су собом донели штетне последице трговинског уговора закљученог са Аустро-Угарском.

А што је најглавније, мањина није пристала да се пореза повепава у времену кад је народно благостање опало и кад нас само штедња по свима гранама државног живота може спасти.

Код такве огромне разлике између једне и друге адресе, код таквог тако рећи супротног схватања положаја и будућности Србије, — а нарочито што је скупштинска већина и влада искључила целу опозицију од братског договора и споразума и од учешћа у прављењу адресе, мањина није могла потписати адресу, која је правце супротна њеном схватању и која даје хвалу и преузноси владу баш кад јеБонту банкротирао и Србију у нове финансиске заплете увео, и под притиском од бојазни од одговорности, која може отуда потећи "за владу напредњачку — причинили су да је влада напустила парламентарну борбу и покушала изван Скупштине да сузбије неумитну осуду и пораз који је претрпела.

Браћо! И вама је и нама познато шта је влада у томе односу радила и шта још ради, али благодарећи народном духу, његовој развијеној политичкој свести, његовом брзом и јасном „схватању положаја. у који је Србија владавином напредњака уваљена, сузбијени су неуставни покушаји владе, и ми се тврдо уздамо да ће народ увек свестан и вољан бити да свгки покушај, који би ван граница нашег Устава и закона ишао, на законитом земљишту и законитим средствима сузбије.

Браћо! Ви ћете нас увек наћи на путу законитости и уставности. и ми не сумњамо да ћете одбити сва подла подметања, која се мањини чине, и да ћете тврдог и непоколебљивог уверења бити, да никад нећемо напустити народна права ми народне слободе.

Братско вам поздравље од потписаних.

Овај проглас потписали су сви радикални посланици са Пашићем на челу.

Одмах у почетку скупштинског рада добије се из Париза вест, да је Генерална Унија банкротирала. Један јак пораз за Пироћанчеву владу. Генерална Унија била је нова банка; уговор са српском државом био је за њу први крупнији посао; с њом је закључен зајам за грађење жељезнице, па су те околности налагале српској влади да буде у овоме послу обазрива. Али тадањи Министар Финансија био је и сувише неопрезан ; оставио је у касама Генералне Уније као депо 31 двадесет милијона динара облигације железничког зајма, и тиме је довео у питање говај државни иметак. Били су у питању 20 милиона франака, „стога је Министар Финансија био прануђен да што пре оде у