Timočka buna 1883. godine
39
вање да штета постоји, да је она велика, и да је влада не сме признати пред народном скупштином, пред народом. Кад Пиробанчева влада није хтела одговорити ни онда, кад је већ штета констатована, кад су је већ париски листови објавили, кад јеи она сама већ примила извештај о томе и од самог Министра Финансија, тада је Пашић, 13. фебруара, у - суботу, поново категорички тражио да му се за 48 часова, у понедељак одговори на поднесену интерпелацију. Влада није одговорила ни у овом прецизном року, него је њен председник изјавио да ће одговорити кад нађе за потребно.
Опозиција је после овога чекала на одговор, али њега није било. Кнежевина Србија би проглашена за Краљевину. Прохујаше први дани свечаности, Народна Скупштина продужи своје редовне послове, али влада никако не одговараше на интерпелацију скупштинске мањине. Кад већ влада није показивала ни трунчице добре воље да ће одговорити на интерпелацију, онда је Пашић у име своје и својих другова упутио 3 марта председнику владе преко Председника Народне Скупштине ово питање :
Да је пре месец дана поднео две интерпелације, у којима је питао владу прво: „је ли овластила Министра Финансија да може пренети железнички уговор после пада Генералне Уније на друго какво друштво, и сматра ли да то по закону и Уставу сме чинити“, а друго „да одговори како стојимо са примањем и давањем код генералне уније“. Прва интерпелација
оглашена је била од опозиције као хигна и скупштина је нашла да има места одговору, али влада није нам ни до данас одговорила; теко исто влада ћути и не даје одговора ни на другу интерпелацију, и ако питања нису ни најмање замршена. Треба само завирити у књигу шта смо издали Генералној Унији а шта смо од ње примили; за тим какву гаранцију имамо у рукама за
издате артије и рачун је чист.
Ми смо до сада неколико пута преко председништва позивали владу да нам да одговора на ова толико важна питања која могу нашу земљу задужити и упропастити са неколико милијуна и која потресају све духове у земљи већ од толиког времена, и на које Влада у свако време може одговорити, али нас је она увек одбијала неодређеном изјавом да ће „у своје време“ одговорити, Ово навалично одуговлачење и избегавање владе да да одговор и одговори и сада, када је Министар Финансија, г. Чеда, већ скоро недељу дана у Београду и виђа се здрав по улицама, уверава нас да влада или хоће да избегне одговорност коју је падом Генералне Уније на себе навукла, или хоће каквим наглим и изненадним испадом да то питање изнесе пред скупштину и добије решење од ње пре него што су се посланици обавестили о правом стању ствари,
Кад сам последњи пут позвао владу, да одговори на та питања, ја сам тада рекао да важност њихова не трпи више