Timočka buna 1883. godine

ЛА

Ђана који су тврдог уверења да би својим присуством у скупштини, где им се савет и реч не слуша само припомогли да «се одобри правац владе коме је по нашем мњењу већина у народу противна.

Ако смо пак на погрешном путу, ако нисмо били кадри оценити праве народне потребе и жеље, онда опет дајемо народу прилике да може место нас послати људе који ће одо"орити досадањи рад владин и слагати се са њеним будућим „намерама и плановима.

Праштајући се са својим бирачима ми им и овом приликом благодаримо на досадањем поверењу.

У Београду, 4. марта 1882. год.

Народни посланици:

Никола П. Пашић, Ранко Тајсић, Раша Милошевић, Павле Вуковић, Васа Стошић, Алекса Станојевић; Сима Милошевић, поп Михаило Смиљанић Петар Стевановић, Жика Миленовић, поп Милан Ђ. Ђурић, Коста С. Таушанавић, Милан Симић, поп Иван Протић, Таса Ђикић, Димитрије Катић, Димитрије Цветковић, Љуба Д. Дидић, Станко Петровић, поп Маринко Ивковић, Филип Милојевић, Маринко Марковић, Арса Дреновац, Сима Несторовић, Милан Григоријевић, поп Васа Павић, Станоје Динић, Димитр. Ристић, Владисав Павловић, Благоје Божић, Грујица Теодосијевић, Савко Ђусић, Новак Милошевић, Анта Рачијић, Григор. Поповић, Јов. Николић, Рад. Драгојевић, Илија Стошић, К. Николић, Риста Ђусић, Андра Перуничић, Макс. Милутиновић, Аврам Сандић, Ђурђе Ђоровић, Смиљко Ћирић,

(Оставку смо донели у Нар. Скупштину ја и Ранко Тајсић. Чим је председник отворио седницу, тражио сам реч и прочитао напред наведену оставку. Посланици напредњаци саслушали су читање оставке с највећом пажњом у највећој тишини, Чим сам оставку прочитао, предао сам је председнику Нар. Скупштине и за тим смо се ја и Ранко удаљили.

Агитација краља Милана против радикалних посланика.

Напредњаци су отпочели унашати у политикчу борбу и најтеже батерије; у првим редовима њиховим виђао се и сам краљ Милан.

Фебруара 22. год. 1882. кнежевина Србија је проглашена за краљевину а кнез Милан за краља Србије. После прогласа Србије за краљевину а по изласку радикалне опозиције из Скупштине поручиване су из Београда депутације из целе земље да дођу у Београд и поздраве краља. Примајући депутације, краљ није пропуштао прилику а да пред њима не изгрди радикалне посланике, који су у почетку марта месеца поднели своје оставке на посланичка места. Каквим је тоном и поводом каквих измишљотина краљ грдио поједине радикалне посланике,