Timočka buna 1883. godine

После кратког колебања испричам им шта сам чуо. Призао сам им мој јутрошњи разговор са Савом Грујићем и са

Стевчиним сином, и дошао сам да чујем да ли снајка што зна.

Можда је та вест и неистинита, измишљена,

Нисам довршио свој говор, а Илка се обуче на брзу руку и оде одмах Стевчиној кући, Ја пак одем (Сави Грујићу да видим да ли он што зна. Саву сам затекао код куће, рече ми да је моја вест истинита.

— А још јуче у подне ми је Кнез рекао да се не бринем, да се Јеврему неће ништа непријатно десити.

Преко обичаја свога, рече једну ружну реч о Кнезу.

Одох од Саве и упутим сепоново Илкиној кући. Затечем са свим другу слику.

Г-ђа Витковићка и деца плачу; Илкино лице грчевитим борама избраздано; од грчева јој се моментано и само лице унакази; очи су јој као у разјарене тигрице, усне исказују осветничку решеност.

Сасвим ми мирно рече да сутра рано путује за Аранђеловац на гроб Јевремов; госп. Стевча ми је рекао да могу ићи, он ће већ рећи Радивоју Милојковићу, министру унутрашњих дела, да ми се не чине сметње успут и у Аранђеловцу.

— Вас молим да ми нађете кола и сигурног човека, који ће самном поћи.

Рекох јој да ћу кола наћи, да Не их мој брат сутра довести и пратити је до Аранђеловца и обратно.

Споразумесмо се да полазак буде сутра рано коко би се истог дана могла вратити.

Погодим једног поузданог кочијаша, и мој брат био је с колима код Илкине куће већ у 4 часа сутра дан.

Илка је истог дана била на Јевремовом гробу, и скренула је пажњу моме брату на место где је Јеврем! сахрањен ; доцкан у вече истог дана вратили су се у Београд.

Све је то било у другој десетини месеца маја 1878. гол, Од тога доба Илка је живела само да освети свога мужа; на остварењу ове мисли она је живо радила.

Поглавито је живела у Јагодини, али је чешће долазила у Београд, где је одседала код своје сестре; посећавала јен своју пријатељицу Ленку Книћанку, код које се веџбала у руковању револвером.

По паду либералног, Ристићевог кабинета, бринула се, да што пре пренесе кости Јевремове у Јагодину, јер није хтела да изврши освету пре него што смести Јевремове кости у породичну гробницу. Молила ме је да јој помогнем да удесимо тај пренос што пре. Гога ради позовем из Јагодине у Београд доброг, поузданог нашег пријатеља кочијаша Милана Алаба ку и пошљемо га с мојим братом у Аранђеловац, да ископају