Timočka buna 1883. godine

свему изгледа да браниоци начелстава имају пред очима само непокорне кметове, и да је потребна виша државна полицијска власт да их контролише у их0Но) радњи, и да их примора на вршење закома.

На ово бисмо имали приметити, да и ако се укину начелства и данашње капетаније, опет има начина, којима се може доскочити „непослушним“ кметовима и чиновницима. По данашњеа закону непослушног и несавесног кмета збацује збор. Контрола општинара то је најбоља мера и средство, којим се лоскаче несавесности кметовој. Истина често пута дешава се да кмет, одборници врше тачно општинске послове али неће државне, и ту нису оштећени интереси општинара него државни, и држава би требала да има право да примора такве кметове или среске чиновнике да врше налог државне власти. Према данашњем закону о општинама и чиновницима министар има право да такве кметове разреши од дужности и да њихово место заузме други. Кад би министри збацивали са својих дужности само невршиоце закона и људе неспособне, онда би се зар и могли помирити са мишљу да их министар може збацити, али кад знамо да се са свим супротно овоме ради, онда никако не можемо дозволити да министар збацује државне чиновнике а још мање среске и општинске часнике. Министру ништа не смета да чиновнике општинске и среске тужи суду за невршење закона и то је довољно срество да свакога чиновника, било државног било изабраног, примора да врши закон. А осим тога не излази да ће престати свака контрола над чиновницима општинским и среским, ако се укину начелства, него на против, завешће се таква контрола, која се по својој јачини не да ни упоредити са данашњом државном контролом. Но о томе доцније.

Друга је једна партија увидела да је народ противаг оваком административном уређењу, и врло је рада била што јој се дала прилика да оствари тежње својих старих, да испуни аманет њихов. Оно што нису могли извршити претци њихови, то су се поду ватили они. Уништити начелства, а поделити земљу на кајмакамије, то је била жудња старих кајмакамлија, и њихова се деца обрадоваше што им се дала згодна прилика да уреде земљу по плану, који су им њихови стари нацртали. Леп мамац! У место двадесет и једнога начелника само пет љајмакама, у место двадесет и једног пута по 1000 талира само пет пута по 2000 талира, шта ћеш боље!» Начелсва укинута, мање чиновника, мање се плаћа, а народу треба само показатн да ће се мање плаћати, па бе се он на све сагласити. Народу није баш толико до слободе, нити је пак способан да се користи слободом, њему треба само замазати очи укинућем нацелстава, па ће се народ сагласити да се заведу установе много скупље, сагласиће се да се укину и све слободе, а камо ли се неће сагласити да се установе кајмакамије!! Тако мишљаху наши кајмакамци. Али су се у рачуну преварили. Народ занста