Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

Октобар 13. 1912. год. Субоша. Преноћишше село Сшајковци. Кренем се са дивизијом према овоме наређењу за Бучинску планину, али око 8 часова јутра промени се наређење, и мени се нареди, да идем позади Моравске Дивизије у правцу Скопља. Ја тада изађем на пут, који води из Куманова у Скопље. У овоме времену удари тако јак пљусак, да покисосмо до костију, што но се вели. Уз пут, на друму спрам села Крушине око хана Бучина, видех Престолонаследника и пуковника Бојовића, којима приђох и јавих се. Бојовић, у присуству Престолонаследникову, понови ми наређење да се крећем за Моравском Дивизијом. Крећући се тако друмом око 11 часова пре подне изађоше нам у сусрет, на друму конзули: руски, француски, енглески и аусгријски, испред којих беше изашао један гаваз. Ту је прво са гавазом говорио, понизно а не победнички, Гојковић, са којим се шта више, и руковао, па онда и Престолонаследник али без руковања. Конзули, у свечаним униформама, преставише се Престолонаследнику на друму, где ја од руског конзула сазнадох, да су Турци још n /i2 октобра одступили у нереду ка Тетову и Велесу, као и да је Фети-Паша командовао VII турским кором код Куманова, и да су га његове трупе готово напустиле. Нареди се да се Моравска Дивизија распореди у околини Скопља, а један пук у самом Скопљу ради успостављања реда. Тимочкој Дивизији нареди се да се смести између села Стајковца —Брњарце и Харачинова. Пошто <ам раније био упутио коњички дивизион (према ранијем наређењу за мој положај на Бучинској планини) у село Ајдовце, и тамо већ био отишао, и преноћио, то ћу га моћи тек сутра, 14. октобра, привући ближе к себи. Ја сам преноћио у селу Стајковцу, којом приликом у кући, где бејах, понудих деци православној нешто од јела. Одбише. На моје питање зашто, одговорише наивно: да се боје отрова. Ето како је наша пропаганда примремала живаљ за ослобођење, као и наш долазак к њима. Октобар 14. 1912. год. Недеља. Преноћишше Хасанбегово. Овога дана Командант I Армије извештава, да се његов штаб враћа у село Рамановце (6 км. јужно од Куманова) а командантима дивизија се наређује и обзнањује: одмор трупа као и да се од Митрополије из Скопља вежемо релејима до села Рамановца. з* ■