Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

ливеној десној обали реке Шемнице, чету да смени у мрак). Канонада с једне и друге стране врло јака; киша падаше такођер. Овде се обрете и Командант I. Армије Престолонаследник Александар, који ме запита за угодно место ради посматрања боја. Ја га одведох на посматрачницу градске артилерије. Престолонаследник беше у друштву Ђорђа Генчића, бившег министра, а тада новинара —-дописника. Турци нас опазише са својих положаја, и управише неколико артилериских зрна-граната у правцу нас. Правац им беше врло добар, али зрна не добацише, за срећу, до нас једно I—2oo мет. П.пуковник Петар Поповић (референт- артилерије) склони се после овога са Престолонаследником и Генчићем, дав претходно Наследнику знак очима, а и ја се потом склоних са осталима из штаба, те да не будемо безциљно на видику и нишану Турцима. Због кише и мочарног времена Дринска (један дивизион пољске артилерије) као и Моравска дивизија (седам батерија) беху оставиле своју артилерију на положају који je одређен мојој дивизији. Сва ова артилерија као и градска и хаубична биле су за на даље под мојом командом као најстаријега на овсме положају (сектора). Међутим турска артилерија гађаше непрестано нешто из заклоњених положаја, а нешто отворено (нарочито се једна турска батерија показиваше откриваше блеском код села Кукуречана за време гађања), а ја, да не би толика наша пољска артилерија стајала безпослена, наредих, око 10 часова јутра, мајору Милану Јовановићу,* који. замењиваше п.пуковника и команданта артилериског пука у Моравској Дивизији Љубомира Покррнога, да изађе са четири батерије и пласира се испред што и даље од хаубичне и градске артилерије, више лево од пута.. Мајор Јовановић оде на извршење заповести, али у 12- 15 часова- шаље ордонанс официра и јавља, да је терен. реперисан, и за то му артилерија не може изаћи, већ да чека мрак. Разлоге нисмо примио већ наредих, да изврши одређени му задатак. Чим мајор Јовановић поче извршивати задатак, дотрча као без душе код мене на положај пуковник Мирко Милосављевић (командант градске. и хаубичне артилерије) која све време дејствоваше западно (десно) од пута, и рече: „Бога ти, Драгутине, шта ово уради? Сва ће пољска артилерија пропасти. Ја једва убедих ђенерала Бојовића, да не може артилерија дању да излази на положај, а ти ово уради. Нареди да се артилерија врати натраг.“ Ја му одговорих. „Шта би би, Мирко. Назад се не може, а сада је и доцкан.“

Сада командант дивизије у Бања—Луки.