Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

59

па и ако су тамо грчке трупе, јер ће се оне доласком наших. трупа повући. Оне су и даље остале у Ђевђелији, и то и тада када сам ја био у Ђевђелији у почетку 1913. г. па све до напада Бугара у јуну 1913. год. Поред грчких трупа беше и бугарских јединица у Дојрану а и у Ђевђелији бејаше само једна бугарска чета као посада. 13., 14. и 15. новембра 1912. год. Уторак, cpeda и четвртак. Горњи Оризари. Стојимо на месту. 14. новембра у подне дође ми и наређеше да 16. новембра идем за Велес, а јединице које су ми у Криволаку, Штипу, станици Струмици, Ђевђелији и Дојрану (XIII. пешад. пук коњички дивизион) да остану где су. Време се пролепшало. Преко ноћ 14 /is новембра пала је јака слана. 16. новембра 1912.год. Петак. Преноћншта Прилеп. Покрет за Прилеп, где стигох и на преноћиште. Обиђох уз пут и бојиште код Алинаца. Изгледа да су се наши после борбе код Присата и Плетвара задржали ноћу у Прилепу и његовој околини па приликом покрета нареднога дана 24. октобра, нису били обавештени о присуству Турака на Алинским положајима (Бакарно Гумно) ма да су обе дивизије (Дринска и Моравска дивизија I. поз. народне војске) имале по дивизиски коњички пук, као и то да је била у околини Прилепа и цела Коњичка Дивизија. Изгледа да је Дринска Дивизија приликом покрета од Прилепа изненадно дошла у сферу јаке турске артилериске ватре са Алинских и предњих положаја, што не би требало да буде, да је њезин дивизијар на време био обавештен. о присуству Турака код Алинаца. А за ово обавештење имао је дивизијар свој коњички пук. У осталом ја не знам: да ли је била обједињена команда над све ове три дивизије у борбама око Прилепа, или је из Армије, која је била у Велесу, дирижирано њиховим радом. Како било да било, тек осетни губици Дринске Дивизије (преко 1300 мртвих и рањених) бесциљни су, и резултат су немарности, можда и незнања команданта Дринске Дивизије 1. поз. нар. војске. За такву немарност требало је неки да понесе и одговорност, али нас -остало на томе, да „Ни ко јео ни ко лук мирисао". Ово су били у збиљи турски јаки заштитнички положаји за добитак у времену, јер су се Турци после Куманова прикупљали у околини Битоља, где су намеравали дати нам последњи. отпор у Маћедонији.