Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

6о

уназад, и на коме се заломљеном делу нису никакви догађаји ни одиграли од 17. до 21. јуна 1913. год., већ југозападно од села Драгојева на коти 750 (крајње лево крило) које сам, као што рекох раније изрекогносцирао, и наредио утврђивање, али чијеје потпуно утврђивање омео изненадни напад Бугара 17. јунаКомандант ХШ. пука са једном пољском и брдском батеријом и водом болничара је око села Драгојева, а предстраже су му до утока реке Криве Лакавице у Брегалницу. Преко Брегалнице ухватио је свезу са Дринском Дивизијом I. позиванар. војске (IV. пешад. пуксм код села Сушева и Кривог Дола). За време овога нашега рада и Бугари непрестано крећу своје трупе из Дојрана путем преко села Раброва ка Струмици и Штипу. Они отворено пролазе и кроз рејон наших трупа. Тако са једним пуком заузели су Струмицу и коту 350 где је био један батаљон XIV. пука 11. позива народ. војске (потпуковник Ј. Илић). Читаве колоне бугарских добровољаца крећу се преко Петрича за варош Струмицу, као и знатан број бугарских редовних трупа што прелази и пролази поред и преко рејона наших трупа и крећу се у правцу Брегалнице-Овчег Поља. Овакав покрет Бугара за њихову очиту концетрацију и развој у правцу Брегалнице (ка Штипу), а неузнемираван од наше стране у свему је за осуду. Са својим трупама држим све од железничке станице Струмице, вароши Струмице па до Криволака, као и у правцу Штипа. За заштиту железничке станице Струмице су му два батаљона (4-ти батаљон XV. пука и 1-ви батаљон XIV. пука) а XIV пук са три батаљона налази се око с. Худова на л. обали р. Вардара у близини ж. ст. Струмице. Већ 28. маја прелазим из Неготина са штабом у Криволак. Овбга дана и дивизија ми улази у састав трупа 111. Армије, чији је командант ђенерал Божидар Јанковић. Сви борачки делови дивизије пребачени су на леву обалу реке Вардара, а колонска комора ми је на десној обали реке Вардара од (Неготина до села Марено). Дивизија ми је груписана у две групе: пет батаљона око села Худова (јужни и источни излаз из Демир-капијског теснаца), а остале трупе од Криволака до села Драгојева (у правцу Штипа). У овоме времену обишао ме је, командант Армије ђенерал Божидар Јанковић са начелником штаба пуковником Д. Пешићем и командантом коњице пуковником Д. Андоновићем. Том