Timočka divizija : II. poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912-1913 godine

71

употребио за обезбеђење свога деснога крила-бока и да ништа у резерви немам. Командант XV пука не успева овога дана да протера непријатеља са Патрика, и увече се повукао на највиши вис (југозападно) од села' Драгојев?, где га нађох и померих га источно од пута Штип—Криволак, јер се он беше западно од пута повукао. Још наредих команданту XV пука, да један батаљон свога пука упути преко ноћи на караулу Шобу, где ћу и ја бити, и где да ми се јави командант батаљона чим стигне. у 4. го часа п0 ПО д Не 17. ју на наново сам тражио још један пук. I поз. нар. војске за појачање. Непријатељ енергично продире ка Пештернику у правцу Криволака, а мој XIV пук (са три батаљона) стиже око 4 часа по подне 17. јуна од железничке станице Струмице, извршив 40. км. марш, и одмах, око села Пепелишта, ступа у борбу са Бугарима. Ту и на томе месту XIV пук успева да овога лана задржи непријатеља заузев положај источно од Криволака, на левој обали реке Вардара. Командант XIV пука тражи од мене један пук појачања. Борба код XIV пука је озбиљна; сва три су му команданта батаљона избила из строја, двојица теже рањени (капетани Радоје Обрадовић и Мојсило Мурић. Овај последњи ускоро је и умро од задобивених рана у борби 17. јуна) а лако рањени у мишицу команд. батаљона Јов. Рекалић остао је и надаље у строју. Од бугарских трупа према XV пуку деловали су 21. и 28. бугарски пукови, а према XIV пуку друге су трупе, а који су пукови није ми могао командант тога дана доставити. Изгледа да је цела друга Тракијска бугарска дивизија упућена на слабу Тимочку Дивизију П позива нар. војске, која је на половину јачине ове бугарске дивизије, пошто ова последња има у своме саставу три бригаде пешадије, по два бригада. И тако ми овај први дан прође у оријентисању и успоравању бугарских напада. Наравно да о моме нападу на Штип не беше ни помена, јер ме Бугари јаким ударом на десно крило и бок, као и заузећем Патрика (који беше наслон-ослонац за све предстраже на левој обзли реке Криве Лакавице од Конче до утока реке Криве Лакавице у Брегалницу) онемогућише, и привезаше за мој тако дуги и развучени планински положај. Па да ми не беше стигао XIV. пук 17. јуна око 4 часа по подне, Бугари 6.1, по свој прилици, заузели и Криволак, и тиме ме одсекли од мојих покрегних магацина-колонске коморе, која је сва била