Topola

Таком обећаву зарадовао се народ српски и шта више у званичним новинама од 19 Новембра 1888 године било je о томе јављено дедоме свету, како се књаз Милош и дању п ноћу брине о трајашвој срећи и просвети српскога народа, и како се великодушно решио да својом сопственошћу жртвује и одакша трошкове народне касе у ворист яародне просвете. Богату je жетву признава и благодарности пожвео онда Милош Обреновић у след усменог причања о томе, што се печатало и стављало не само у нашим него и у страним листовима са похвалним речима и благодарношћу од потомства. Али у колико je онда кн>аз Милош заслужио похвале и благодарности само за своје празно обећање, у толико je сад не одржав своје обеЬаве доказав, да се бринуо само за распростираве славе своје не само у нашем него и код других народа. И тако нека je на знање свима читаодима ових новина, да бивши кваз српски Милош Обреновић није испунио своје обећаве ни онда кад je био кваз, ни сада кад je упитан за то. Какав ли мора бити карактер код људи који поричу своје речи и не одрже обећава своја, познато je целоме свету, и с тога овде не ћемо о томе ни да зборимо*. Као потврду свога поштовава према образованим људима намесништво je издало указ, да ће првом приликом све државяе дужности у Србији поверити само онима који су се учили у лидеју. Такође je био издат указ да сви страни поданиди који су са службой у Србији морају прећи у српско поданство, ако хоће да остану на своја места! а после je учивен изузетак за проФесоре, учителе, докторе, инживере и свакојаке мајсторе.

С 6 ) Новине Српске за 1839 г. Број 35 и за вим.

( 7 ) Новине Српске за 1839 год. Бр. 44—48. Пресуде печатане су овим редом Писара Саву Јовановића осудила je комисија и апелацијони суд да се лиши свога звава и да му се узму документа службовава с тим да више никад не може добпти службу, и на годину дана затвора у гвожђу; намесништво му опростило затвор. Начелника Качарско-дрногорског среза Миленка 'Борђевића осудила комисија и суд на таку исту казан, осим затвора ; намесништво je ублажило ту яазн типе, што му пресуда није била објављева пред народом. План окружног суда Тевка Михајловић био je осуђен на ту исту казан. Предоедник тога истог окружног суда Марко Ракић ооим што je изгубио своја права, осушен je био на трогодишви затвор у оковима ; апеладиови суд предлатао je да затвор буде четири године; аде намесништво га je ослободио од окова, ставивши га годину дана под полицајскинадзор. Јеромонах Савинског манастира у рудничном округу Гедео Јуришић родом из Аустрије осуђен je био да изгуби свој чин преко духовне власти, да плати 20 талира што je тукао једнога који му се противно и протера у Аустрију. Свештаник из села Такова у рудничком округу, Марко Поповић осуђен je био такође на губитак свога звава, да плати 20 талира двојиди што je тукао два својевољца и на две године затвора; намесништво му опростило затвор. Начелник моравског среза Радоје Баничанин осуђен je био да изгуби своје зваве и да не сме више доЬи у службу, да плати 50 дуката своме бившем бившем помоћнику Радојловићу што га je тукао, и на три године затвора у окову; намесништво га дало само на годину дана под полицајски надзор. Писар тог истог моравског среза Јован Илић осуђен je био да се лиши звава и да не сме тражити службу и на годину дана затвора у окову; апелацијони суд и наиесништо опростили му затвор. Књажевски генерал-ађута-

371