Topola

383

нала може се рећп да су уништена и држава се вратпла готово у онај исти положај у коме je била у 1804 и 1815 тодини. И при свем том Турди веоыа умерени и сувише се скромно користе влашћу, коју су на ново задобили. Али оће ли та уздржљивост и даље тако о стати? Мучно. Јер иривидно кретан>е живота који се у последве време показује у турској политипи, јесте само грозничаво дрхтаве старе турске партаје која je je узела маха у Царадуграду над партајом која хоће реформе и свуда покренула јаку реакцију. Још једном оживио je стари Фанатизам и мржва преыа хришћанема који не годи јевропској образованости. Не ће ли и не морали се појавити међу Турске и у самој Србији такав правац? Не ће ли они и овде свима силама тежити на то да, у свему почну над рајом беонити као и пре? »Свакојако Србији на ново прети варваризам и тлупост, говеве хришћана, насиља које ћу свуда пратпти турска сила. »Ако ce све ове несреће не уклоне за времена, то he Србија за свагда изгубити сваку могућност образована и све што je петнајесто тодпшњом администрациям уређено, јер вдадавина Турска слична je бујном потоку я свима je познато, да тамо где они прођу, за тренут појављује се велика разлика између просвете и незнава »Алл нема сумве да повратак турског варварства не би био за дуго. Као што je после првог покорена поникао устанак, тако и сад очајаве Срба довело би га да новом снагом наново извојује слободу и независност. Али зар није жалосно над пм мора предстојати или предстоји така крајност, и да крвопролиће које je два пута било, може по свој прилиди пониЬи и по трећи пут? Какву су чудну одговорност узели на се људи, који су створили ту вероватност! »Само одношаји Србије према покровитељиди удевају јој наду, да he ју така катастрофа мимоићи. Последил маневри турски управљени су не само противу постојећег става у Србији, но и протпву политпчког уплива Русије. Слобода н независност, којом су се Срби користовали од части je и заслуга Русије , која се и бринула и чувала ове добитке. Садаве ставе ствари у Србији основано je на трактатима букарешкоы, акерманском и адријанопољском. Што се пре наруши слобода и независност, то he се пре уништити и трактата. Хоће ли то да трпи Русија? Хоће ли да дозволн она да се поремети ред ствари који je она свечано примила под своју заштиту, ред од кота зависи благостање једноверног и сродног јој племена? И човечанствр и политичен обзири намећу Русији дужност да угњетеним једноплемевидима укаже своју помоћ и поврати одузете им добити које су на силу отете. Можемо се надати, да Русија у последвем тренутку неће изменити своје искрено расположеве преыа Србији, као што ни до сад није. Сасвим je природно, да Русија појимајући своју снагу, може се и не оовртати на такво делаве портино, штедећи везину слабост, али она не треба да заборави дужност човечанства, и најзад he морати да стане на пут Турдима, и то таким средствима који he свакојако имати успеха. Кад слабомоћнији у својој заслепљености рупш право и трактате, то он већ није достојан штедве, и треба га силом умирити. Порти je слободно ако joj je воља нека рони свој опотанак, али ни укаквом случају нема права да рупш опстанак другога. »По томе Русија се не може уклоните од тога да наново не учини за-