Topola

390

Zeitgeschichte (Berlin 1859, Heft 1., s. 58—63) под насловом; »Првп енглиски министар и Русија на Босфору*. У том планку je казато. У октобру 1881 г. заподела се распра између султана и егнпатског паше МехмедАлпје. У пролеће 1832 г. син Мехмедов. Ибрахим паша, пође са својом војском у Сирвју, п услед битве код Хомса покори ову облает. За тим он пређе преко Тавра, и у битци под Коније истреби турску војску и пође правде на Цариград. Султан je морао да се 2 Фебруара 1833 год. окрене к Русијп и да моли за помоћ. Француски адмирал Ронсен узалуд се противно тој намери; он нпје нашао међу дипломатика који су се онда бавили у Царпграду никакве потпоре. 20 Фебруара из Севастополя изађе есвадра и настани се с војском на бреговима Босфора и опколн столиду турске. На крају Maja дође из Петрограда граф Орлов. Он склони султана да без знаља љеговпх мпнистара и руског дипломатскот агента код Порте да подпише неко парте хартије (a litle bit of рарег). Ею тако je био закљутен онај знаменпти Унћијир-Скелески трактат у року за 8 година. Основа тога трактата била je у томе што се Порта обвезала да ће с Русијом битн у сајузу за одбрану и нападај. Због овога сајуза Порта није могла да заклучује савезе с другим државама, ако Руспја не одобри то. Свп прећашњп трактати пзмеђу Турске и Руснје међу којима je и Адријанопољски, били су утврђени. К трактату je je додат тајни чланак, по коме се Порта обвезала : да ће у корист дарско руског двора забранпти да у Дарданелски пролаз ни пошто ни једна војепа лађа других држава улазити не сме. Овај je уговор био закључен 8 Јула 1833 год. 11 Јула сир Г. Л.. Булвер напао je у дољем парламэнту на министра спољних послова садањег првог министра, корећи га зашто je напустпо султана без помоћп, те je с тога дала прилику да Руси уђу у Турску. Министар je одговорио (види Hansard Parliamentry debater, July 11 1883), »да прошлой полгођа султан није тражпо од Енглеске помоћи.* 24 Августа 1833 министар објави (вид. Hasard) »Порта се обратила у Августу (1882) с Формалном просбом да joj се даде помоћ.* 28 Августа 1838 (види Hansard); »просба Портпна да joj се флотом помогне била je саоиштена у октобру 1832 год.* 17 Марта 1834 (вид. Hansard): »Порта je у Новембру тражила од Енглеске помоћ у флоти двапута, но заман, и необзирући се на то што je султан прнмио на се трошкове ове експедидпје, и за помоћ коју би joj Енглеска учинила обећала јој нове трговачке привилегије и разне уступке енглескнм поданпдпма који стану у Турској. Као што се види Русија мдого веровала енглеским министрима jep je рускп посланпк подржавао турског посланпка. Министар објавп у скупштиаи 28-ог Августа 1833 године (види Hansand) »треба прпзнатп да Русија не само ннје показпвала какво пезадовољство према Порти што je тражила помоћ од Енглеске, него на против, у то време кад ce je захтевање Портппо још расматрало, руско je посланство званнчно изјавпло да му je позната просба турског правитедства с којом се обратило Енглеској, п како je Руспја веома интересовапа за одржање целости отомапске државе, то бп ]ој__сасвпм прцјатно било, кад бп енглеско ыпнистарство пристало на просбу Портзшу.* Благоролни лорд био je неумољив. И онда je Порта впдпла у какав je положај дошла, но при свем том после три месеца она се обрати Русији за помоћ. »Велика Брптапија рекао je министар не жали за то, што je Руспја учинила ту иомоћ. На против Велика Бритапија се радује што je Турска ыакар где могла наћп