Topola

425

упутио у Гродку својој кући, да му Бог ннје помогао срећно утеЪи као што се то види из 6. тачке одговора Вучићева. EL Гарашпнпни нпсу дакле криви, но су трпиди нападај од метежника, а сад се подвргавају клевем, да би вихово безакове оправдали, и тим прикрило безаконо владаве бунтовника.

XVI. у ОДБРАНУ КАПУ-ŒvEXAJE г. Антдда. ]. Ако je г. Антић занемарио што, што ыу je бала дужност, нека он сам одговара, а ниже подписана не знају о томе шшта. 2. Ако je г. Антић радио да се изашле комисија и ако je клеветао и кваза и народ о томе он зна, a Вучић и вегови једномпшлениди нису добијали од вега никакве тајне коресподендије. 3. Што се г. Антић није јавио квазу кад je дошао и у колико je за то крив > то зна он, па нека сам и одтовара. 4. Да je г. Антић походио неколико својих првјатела, то je истина; но да je он коме год говорио : »ja сам учинио за вас добро, а за себе како Бот да,* и коме je он то говорио, нека каже или он или онај, који сведочи, а ниже потписани сведоче, да им није говорио и не знају да ли je коме говорио. Да ли г. Анмћ тежи томе да Србију доведе у оно ставе, у каквоме je она била пре двадесет и пет година, нека он каже, a Вучић и вегови једномишљеници доказали су да су они не само своје обычно уживлеве но и сам живот свој подвргли опасности, само да би Србију одржали у том положају, у који jy je поставио везия благотворни устав, а што говоре да je то царска земла и да смо ми дужни извршивати царске заповести ко може да пх за то окриви, што они говоре опште познату истину. Ако je крив, онај, који говори истину, и којн признаје свота законога пара и н>еюве заповести слушајући их не само сам но још и другими говорећи, да су они дужни извршивати их, тад излази, да су прави и поштени они, који говоре лаж, ко не признаје свота законога пара и не само не слуша вегове заповести, но и друге од тога одвраћа. Ми плаћамо пару данак на землу, без дарскога иотврђева нико не може бити наш кваз и у то исто време тврдимо ми, да то није царска земла и да нисмо обвезани слушам царске заповести. Ако обећаве доброволне покорности дару нма проклету намеру, тад рајска намера вала да буде одвраћаве народа од свога дара и подстидаве на буну. У то време, кад je дар тодико милостив преыа нашему народу и да узбувеном народу отачаски говори да у веговом валаном уставу неће се ни една дрта изменим, и кад je тако дарско расподожеве вазда било познато, ко би се онда усудио и решио да Орбију опет подвргне насиљу дахија и угветача под којима je она толико година стевала, и зар би Вучић, Антнћ и остали другови вихови могли подчиним себи народ и угветавати га, кад би га ставили под власт дахија и угветача? Шта би онда радили они? Овде би се могло рећп. »Ми ћемо говорим, али не у ветар.* Вучић и вегови једномисленици знају, да има трактата, испред којих су сва усилавава узалудна; а с друге стране, они нису толпко невешти, да незнад како ће награду добити од ових угветача; они су то на себи искусили, и знају у чему je истинска заслуга, али нити су тражпли, нити ће икада тражити од оннх који не желе добра Србпји и впховој отаџбпнп, и немају нужде тражити награде од таких луди. ЕЬихова ће отаџбина видити и знати, колико су јој они и срдем и душом оданп, и да ради напредовава-опн су напустплн све своје интересе, и предали се судбини, јер многи од вих, немајући ни једне паре у цепу, одрекли се од службе и своје плате, и сајединили се са родолубдима. Да би им