Topola

432

овему томе у Царитрад. У свези са оним што je горе изложено, овим напомивемо, да je због укдавања сваког несагласије међу обе стране тражи се да се у сдучају ма каквих спорова који би се у потове могли десети обраћају реченоме Ћамилпаши я да се држе веговог решева, избетавајући свако несагласије. У тој цели напнсата je и послата вам je ова нота, коју кад добијете, управлаћете се по вој.

№ 6. Акта бугарском покрету у 1841 и 1842 години.

1. Жалба повереника Пиротских. Ншпкнх. Твсеавачсех Е ПроктдсЕН Срба и Бутара на насе.ьа Турска, 24 Апрела 1841 годике, српсеоме правиТЕЛСТВУ, РУСЕОМ ЕОНЗУЛУ П БЕОГРАДСЕОМ ПАШИ. Ми долепотпнсати поданжци Високе Отоманске Порте, послам од наше говене и страдајуће браће из округа; Нишкот, Пиротског, Л.есковачког и прокупског узимамо слободу, да вам у жме наше браће и вихових породица, преставимо жадосно стеве наше речене браће. Они се с породидама својим сада крију око ограде српске границе, jep се од векикот турског зулума не смеју вратитж својим куБама, а Србн их непуштају на ову страну, и тако морају тамо да поыръу од глади или ако ко и остане жив од сабле наших утветача, бдБе одведен у ропство. Ми смо допели овде с тим, да вам се јавнмо и да вам опишемо ово наше весретно ставе, које Нпшкн паша неЬе да олакша него још веЬма томила јаде наше, и не да да страдаве и вапијуБи глас несретних подаипка султановпх дођу до ушију веговог величанства. Најмилостивији господар наш, кога свевшпаи нека за мдого година подржи у животу и царовању његовом, старајући се о бедноме народу деле државе вегове као о дедп својој које му je Бог даровао, издао je внсотајши свој хатишерих у ђулкану с наыером да усрећи како Турке тако и рају. Ми смо дочек-ли овај впсоки хатишериф онако, као шго je озебао дочокао сунце. Влагосжљали смо царску мплошту и искрено смо се молили богу за драгодено здравле веговог величанства и аетових ведикаша који су му помагади у ороме великоме и славноме делу, и учили смо деду нашу да се и она томе радују и да благосилају стазе најмпдостивијег госпвдара нашег, Али шта може да учини благосдовена и праведна вола великодушног господара. кад они којима je он поверио управу својих поданика као своје деде, кад je они велпмо својим ногама газе и раде све оно, што најмилостивијп султан никако не жели И пређе je било и одвише угаетавава, адп од оно доба кад je садашви паша дошао у Ниш, сунде je наше помрчало, благостаае пропало, ими с дедом нашом доживши нов јаничарлук. Тако несретно и жалосно стаае наше принудило нас je да дођемо овде и са сузама да вас замодпмо, да бп вп осеБајуБп наша страдава Бога ради, доставили наше беде којим путем ви знате, до господара нашег, и у име љубави хршпћанске п како ви најбоље знате да учините да се олакшају пате овоме несретноме народу хришћанском. Кад je садави паша дошао он je одма још у почему сазвао све старейшие варошке и сеоске да им пропита високи Ферман, у коме je било написаю, да ып не мораыо давати друге порезе осям 3 гр. и 12 пара од стотине, ида зато сваки мора да покаже своје имаве, да би се знало колико Бе се од кога тражпти. Спротан народ кад je саслушао ово, клечећп je благодарно Богу и модно га за здравље пресветдог султана, који се тако милостиво брине за сиротиву, као о деци сво Јој. Одыа затим паша