Topola

244

својих чланова за различие депутадије, хитао je да се попуни с новим члановима; реши да су новине вегов орган и установи своју штампарпју. За председника одбора био je нзабран млађани Стратимировић. ( 74 ) Међу тнм нова буна у Бечу примера дара Фердинанда да оде у Мнспрух и да „благонакловеније“ гледа на славенски покрет, јер су они објавили да су браниоцп Аустрије и хабсбуршке династије. Зато пак мадарско министарство изда позив да се сазове народна војска због општег иокрета Славена, опасног, по внхноы мшшьеву, Мадарској. То je прнморало патријара Рајачића ићи у Загреб ради световаВа с баноы да сложно раде протпву општега непрпјатела. Тамо дође из Италије и војвода Шушъикад, ког je дар ванцпрао за ђенерал-мајора; али и опет je аустријска влада још једнако хранила свезу с мадарсЕИы ыинистарством, задржавала Шуплпкда еод своје војске и није га одпуштала Србима. На измаку Маја непрпјателство ыадарског ыпнистарства против Срба достигав до крајностп. Титуле: српско војводство, српски војвода, српски патрнјар, чинило му се, да су управљене противу целокупностп Мадарске и оно пошле неколико нових полкова у Банат. Српски одбор изда народу прокламадију, нозивајући га, да се наоружа. Из свију општина крену се народни војници у Карловце и стане се у логору около- вега ина левој обалп дунавској , у землама тителскога батаљуна. За народвег предводители док не дође Шушъикад бп одређен млађани Стратимировић. Девиза je народне војске била: „дар и народност! За дара и нашу слободу!“ Одбор објави, да српски народ неће да положи оружје све дотлен, док не впди да jfe вегов дар утврђен на престолу и док српско војводство заиста не буде остварено. Долазак мадарске војске у Нови Сад страшно усколеба народ. Барон Грабовскн, желећн да очува мир, пошле у своје име главноме одбору ђенерала барона Јовића; оспм овога пошлу Новосађанп и новодошавши полкови, депутације главноме одбору. Њпма одговоре, да су Србп за дара, да желе да поврате своја права и мир у чптавој царевпни. У вихном логору, куда су такође отишлп депутирдн вијо се аустријскп барјак. Да би дознали шта одсудно мислп барон Грабовскп, одбор му пошле своје пзасланике да се коначно објасне. Изасланицп оду у Варадин, кад су већ биле познате мере, које je предузело мадарско министарство против Срба: повученаје била граничећа линпја дуж онпх места у Банату, где je надмашавало српско становнпштво, а код Сегедина био je смештен читав логор; по