Topola

са сурим сутоном. Магла, сумрак и мртва тншпна царовала је над целом околпном. На један путнему тиишну прекида усамљен пуцањ турскога стражара. Срце се стеже, а груди сеузнемпрено надимају. . . Други пуцањ с друге стране. Трећп. . . но свп су некако расејани, далеко један од другог. Сад се на десном крилу осу праска: пр. пр. пр. пр. . . па опет засга. Русп не одговарају, само грабе напред. 110 звуцпма метака, по реткостп п усамљеностп пукота впдело се, да Турци још не знају на чему су; побуђена им је пажња, начулп су нешто, алн још не знају шта је у стварп. Пуцали су полако, впдило се, да својом ватром и не мисле да задрже непрпјатеља, већ прпслушкују и разбирају шта је? куда то шаљу онп громове из својих вернпх пу г шака. На један пут одјекну нечији јасан глас: „замном јунациР' То је бпо Скобељев. Дуж целе бојпе линпје захорп се громовнто „ура. “ Бојна впка помеша се са потмулом зврком добоша. развученпм гласовпма труба п меланхошчнпм звуцнма турских војннчкпх рогова, а с обадве стране посукташе кроз маглу хиљаде муња п громовп сложнпх плотуна почеше се хорпти. За пешачкпм бојнпм лпнијама забобоњнше с впсова велпкп топовп, чпја се тутњава проламала далеко у околпни п губпла се у даљинп. На десном крилу предводп борце пуковник Мељницкп, на левом капетан Куропахкин. Стрелцп су У брзо извршили свој посао, прогна.ш турске предстраже п засели у њине закопе. Сад груну добровољци, у гомшшцама по 50 људп, п бајонетима истерају Турке пз стрељачкпх ровова. У маглп Турцп буду разбијенп на гомплице п доксу једнп бежалн, други су остајали у рововима, јер нпсу знали да им је пробпјена прва лннпја. Тако многп буду у опој магдп тако рећп рукама похватапп. За стрелцпма и добровољцима трчало је десет чета владпмпрскога пука, те су под сплном непријатељском ватром копалп ровове на освејеном положају. До девет часова ноћп трајала је на вису крвавава борба, а ппјонерп су за леђпма бораца дотле већ пскопа.ш велпке, поуздане ровове. У то доба Турцп се опораве од препада, прпкупе повећу силу и са 16 табора груну на Русе. Но Русп заседну у већ готове ровове п крваво одбпју понављане турске јурпше. У 10 часова освојенп поло-

жајп на Зеленом Брду већ су толико бидж- опкопани и утврђени, да су Русп моглн рачунатп, да су данас добнли битку. Турцп се повуку својим шанчевпма, а руски добровољдп пођу узастопце за њима и сву ноћ су се пушкаралн. Око 2 часа ноћу Турци опет понове јуриш са неописаном жестином. Опет се разбукти страховита борба. Артиљеријска ватра била је страхотна. Све руске батерпје са левога и десног крила, од Брестовца са радишевских и тученичких коса, од Трн>ана п Медована громпле су брзим плотгнпма Турке и њнне положаје. Њгледало је, као да је у овој влажној, сурој ноћи, са њеном спвом маглом п тајанственнм сумраком цео пакао отворпо своја огњевпта ждрела, те рпга дим, пламен, страховиту рпку и пљусак усијанога метала. Стотпне граеата са злослутном писком укрштале су се над главама бораца. У магловптом сумраку палио се п гаспо се звездаhii безброј шрапнела, којп су са грознпм ппштањем прскали над главама бораца и сејалп у њпнпм редовима смрт и ужас. Млазевизлослутнога огња севалплп су и гаспли се у хладној влажној ноћи; алп, угаспвшп се. рађалп су оне жељезне демоне смрти, којп су са адском сплином продирали у земљапе насппе турскпх шапчева, прскалп у њпнпм црним недрпма, па, мешајући своје комађе са грудвама трошне глине, и крвавим остатцима растргнута човечпја тела, опет пзбијалп на површину п са злогуком ппском разлетали се по околинп. Призори су били страшни, а борба грозна п крвава. Турцп су одбпјенп, Русп су задржалп освојене по.тожаје. После ове знаменпте п страшне ноћп Турцп су још за пуннх седам дана u ноћи, послекраћих плп дужих одмора, понављалп своје јурпше. Међу тпмРусп су се брзо п тврдо опкопали на освојенпм положајима. У току ове осмодневне борбе Зелено Брдо буде тако утврђено, да Турцп пзгубе сваку наду, е ће га опет повратити и после толпкпх жртава најпосле се махну јурпша на Зелено Брдо. Од пада Зеленога Брда руски жељезнн колут све се уже стезао око врата плеванске турске војске, док је на послетку 28 новембра не прннудп да се преда на мплост п немилост победоносне рускорумунске војске. Тод.

ЦРНОГОРЦИ НА МОРУ.

Кад су Турци освојили цео европски Исток, покорили су толике народе, па су покорили и Србе. Народи су се расељавали п бегали испред азпјатских освојача, па су бегали и Срби. Али цвет јунака српских не побеже у туђипу, већ се из својих плодних равница збеже у један врлетан, каменит, пустошан кутнћ у крај јадранскога мора, да на голом стењу савије гњездо своје слободе. ~Што утече испод сабље туроке То се збеже у ове шганине, Да гипемо и крв проливамо.“ Тако је постала Црна Гора, у којој је кроз дуге векове нашега робовања туђину једнако тињала света

жишка српске независности. Голо, пустошно стење постаде нова мила домовина, за коју се кроз векове лила толика крв, нодносиле толике жртве. Чемерпа је то била домовина, лесннк је овако црта: ~Бисока је гора, с звездама се грлп, Човечији звуци ту су изумрли; У њој славуј песм} г није запевао, Не су ово пути за у небо плаво, Да у пако воде високи су здраво. Растрвљено пусто стеље и врлети Отворепа пропаст прогутат’ те прети

ИЛУСТРОВАПА РАТНА КРОПИКА. СВЕСКА IV.