Topola

ку, преустроио је оружање војске, усавршене су старе а заведене нове техничке уредбе, утврфени приморски и други градовн, реформисани су војени учевни заводи, козачка војска је изнова уређена, поправљена је наплата офидира, преустројена војена комора, санитет и заведена је општа војена дужност. Колика је то заслуга генерала Миљутина сведочи најбоље царски отпис од 6 маја 1887, који је цар Александар управио на министра Миљутина, после успешно обављене мобилације руске војске, у којем му цар изриче своје највеће задовољство и захвалност на доброј опреми и распореду војске. 111. Н. Н. Обручев, генераЈ-лајтнант. Пораз муктарове војске на азијскоме бојишту приписује руска штампа генералу Обручеву, који је као пензноновани професор војене академије месеца августа придан главнокомандујућем у Азији. Вели се, да је Обру-

чев правио планове, како да се турска војска опколи, и зароби, преузносе га да је он у томе послу исто толико вешт, колико и Тотлебен у опсади градова. Николај Николајевић Обручев родио се год. 1830 и образовао се војнички у првом кадетском корпусу. Свршио је курз војених наука у николајевској академији војенога штаба и одликовао се толико, да му је име забележено на мраморној плочи, Још у млађим годинаиа одликовао се својим војеним списима. Од 1856 године је професор николајевске академнје генералнога штаба. Обручев је више пута слат за границу, дапроучава стране војене уредбе. Год. 1866 произведен је за генерал мајора и радио је од то доба у внше одбора у војеним пословима генералнога штаба. Год. 1875 стављен је као засдужан професор у стање покоја. После уснешнога ратовања у Азији премештен је Обручев руској восјци на европскоме бојишту.

ВОђЕ СРПСКЕ ВОЈОКЕ.

Сава Г р у ј ић, Српскн »ојени мннпстар. Сава Грујић, артиљеријски пуковник, рофен је 25. новембра 1840. год. у селу Колару, у смедеревском округу. Он је рано ступио у војену службу, те је већ године 1861. свршио војвну академију у Београду. Као даровита млада човека, послала га је српска влада у Пруску стручног изображења ради, где је годину и по пробавио придружен гардијској артиљерији. Кад је године 1863. букнуо у Херцеговини, а за тим п у Пољској устанак, даде Грујић оставку, са још неколико својих другова, да би лакше устанак подпомагао, на коме су тада у Берлину наодећи се Срби живо радили. Српска влада, видећи у Грујићу ванредни дар, препоручи га руској влади, која га одмах у редове војске своје прими. У Русији се Грујић бавио свега пет година. Кад је довршио михајловску артиљеријску академију ступи у активну службу, и пробави ту две године, које у саиој војсци, које пак у арсеналима.

Вратив се из Русије, ступи опет у српску војску где га је влада год. 1873. отпустила из службе, што је написао књигу „Војена организација Србије 11 , у којој је критиковао постојећу и предлагао нову организацију војске. Јавно је мвење онда било против тог поступка владиног, која се доцније и сама уверила, да с тим није коректно радила, те га је опет примила и за начеоника артиљеријске управе у Крагујевцу наместила. Усљед нереда при општинским изборима, у коме су раденици војене фабрике живо учествовали, буде Грујић премештен у војено министарство и то за помоћника иншпектора артиљериЈског. Пред лочетак рата, буде Грујић назначен за начеоника штаба дринске војске, но по жељи самога Черн> .јева буде му придат за начеоника артиљерије целе његове војске. По оставци Тихомиља Николића, постане Грујић војни министар, преустроји српску војску и даде јој љен садави сустав.

ВОђЕ РУМУНСКЕ ВOJСKE.

П у к о в н и к Сланичано, начвллшс штаба румунокв војокв. Пуковник Сланичано броји се у најспособније вође румунске војске. Изучив основно војене науке, има Сланичано велики дар као организатор. Сланичано је од год. 1876 преустроио румунску војску из темеља и ору-

жао је да не може бити боље. Управљајући војеним писдовима у Румунији организовао је Сланичано 8 нових пешачких пукова и 35,000 милидије са потребним бројем артиљерије. У садањем рату је начелник главнога штаба а успеси румунске војсне служе и земљи о Сланичану на част.

ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНПКА. CBECKA V.