Topola

ка са свим се смрзло и помрло. Мало је недостајало, па да пропадне цело ово оделење. Неусипним трудовима доктора и узајмним братским помагањем спашена је многа душа. Неколико топова, муницијоних кара и много пртљага остало је претрпано у снегу, јер се никако није могли спасти. Бугарима је наручено, да нађу и избаве, што се избавити може. С таквим неописаним мукама и напорима било је скопчано обилажење руских колона. Али је и последица тога обилажења била значајна и пресудна. Љутиково (северозападно од Врачеша) је било још једина тачка на северној коси Балкана, коју сујеТурци држали. Први резултат рускога обилажења било је то, да су Турци 17 дец. напустили Љутиково. Међу тим колона ген Рауха, изишав на софијски друм, дође сједним оделењем с леђа турским положајима код Араб-Конака, а друго оделење истури до села Бугарова, као заклон од Софије. У томе се и главна сила руска крене с фронта против Араб-Коначких положаја. Чувши, да им с леђа прети опасност, Турци похитају, те се утврде у селу Ташкесу. Ташкес лежи на софијском путу за 2 часа ближе Софији но АрабКонак. Ген. Гурко удари на Турке у Тапшеси 19 децембра, и, после крвавога боја, у коме Руси изгубе до 700 људи, Турци буду разбијени. Изгубив Ташкесу, Турци су се бојали, да не буду опкољени са свију страна. С

тога ноћу између 19 и 20. дец. напусте све своје положаје код Араб-Еонака, Шандорника и Дољњих Комарац, па се повуку југо-истопно селу Петрич ев у. Петрипево лежи на реци Тополки. Пиз Тополку води пут Т а т арПазарџику, куда су Турци и отступали. Руси заузму 20 дец. напуштене турске положаје. На Шандорнику између осталога оружја и прибора оставиди су Турци десет круповнх топова. Једно оделеве руске пешадије пође за Турцима у потеру, а коњица буде изаслана да обиђе лево турско крило и да им пресепе пут код Петричева. Побачена руска оделења, што су долазила од Етропоља и Пелопеца, имала су да се сједине с овом кошњицом, па да заједнички отсеку и потисну Турке од Петричева. Споменусмо напред да је ген. Раух, изишав на софијски друм, оправио једно оделење у село Бугарово. Ово оделење требало је да заклања од Софије ону руску војску, што се борила код Ташкесаи Араб-Конака. Ово се оделење састајало из 5 батаљона, једне козачке бригаде и 6 топова. Командант је био ген. Вељаминов. Док су друга руска оделења 20 дец. гонила Турке Петричеву, оделење ген. Вељаминова издржи јаку борбу са 12 табора Турака, који испадоше из Софије. Борба је била врло крвава. Руси су били опкољени с трп стране. Оли потпусте Турке на 100 корака, сретну их са не-22 ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА VI.