Topola

успех црногорских операција у Албанији. Ако ова племена остану неутрална —■ као што је то досада у овом рату скоро код свију племена виже или мање било нема сумње да би Црногорци сами ипак савладали Турке у Албанији. Али ако се они сајузе с Турцима и лођу протпв Црногораца, тешко да би онда Црногорци успели што у Албанији. Напротив ако би хришћански Албанезн пристали узЦрногорце, онда би за неколико дана цела северна Албанија била у рукама сдруженнх црногорских и албанских бораца, који би после тога на брзо могли да се у равници Метоји састану са србијанским батаљонима, који преко Еосовог поља наступају Призрену. Све ове могућностн биће јасније кад наведемо цифре о бројној снази тих албанских племена. Од шеснајест независннх албанских нлемена, за која се зна да живе у скадарском вилајету, највеће је племе Мирндити. Ово племе живи по јужним висовима косама и странама оних планина, што пуне просторију између Дрпма и реке Маће, која текући у правцу од истока западу, удива се у јадранско море на 3 сата јужно од вароши Љеша. Миридити су сви хришћани рнмокатоличке вере и броје преко 20000 душа, од којих могу се добити 5 —6 хиљада бораца. Држање овога племена у турско-црногорској размирици од решавајуће је важности, јер се на њега као на најјаче албанско племе угледају и остала племена. У год. 1862. н Миридити су били у Озlер-пашиној војсци и борили су се под својим вођом Биб-Додом противу Црногораца. Данашњи нак воћа Миридита, као што је познато, јесте Пренк, син Биб-Додин. Северно од Мирндита на брдскиж косама и странама, што се повдаче на левој обали реке Дрима, живе Дукађинци. IБих нма преко 4 хиљаде мухамеданаца п нреко 2 хиљаде хришћана. То је једино племе, у коме број мухамеданаца превлађује број Хришћана. У свим осталим северо-албанским племенима хришћани су у бројном надмоћију. Преко Дукађина води дут што иде из Скадра у Призрен. Према Дукађинцима. на десној обали Дрима, живи чисто хришћанско племе Пулати. Оно броји око ТОООдужа. Осим тога има још два чисто хришћанска племена ЈГешани и Трешпи свако са ло 2 хиљаде душа. На десној страни Дрима, у пределу између Дрима, скадарског језера и црногорске границе, знатнија су још ова племена. Посршга на самој десној обали Дрима, два сата источно од Скадра удаљено. Оно броји 4 хиљаде хришћана са мање од о хиљаде мухамеданаца. Племе Коплики има око 3 хиљаде хришћана и 2 хиљаде мухамеданаца. Племена Кастрати, Груди и Шкрељи састојесе из 'U хришћана и А мухамеданаца, а у племенима: Клементи, Хоти, Риоли, Грумери и Бузагути има врло мало мухамеданаца. Сва независна племена у скадарском вилајету броје укупно до 80 хиљада душа, од којих су 4 / 6 хришћани, а само */• мухамеданаца. Цело хришћанско житељство ових племена може да да до 20 хиљада бораца. По овоме дакле излази, да би пристанак хришћанских племена уз Црногорце удвојио број бораца на црногорској страни и јако би унапредио и убрзао акцију црногорску у Албанији.

Општи преглед операдија српеке војске. I

Кад је 1. децембра кнежевом прокламацијон објав! љен други рат турској, скоро сва српска активна (I. класа) и резервна (11. класа) војска била је већ сакупљена на разним тачкама границе и готова, да је сваки час пређе. Тако тимочки кор, под главном командом пуковника ђуре Хрватовића, био је размештен од ушћа Тимока па до Алексинца. Моравски кор, под заповедништвом пуковника Милојка Лешјанина, стојао је на гранИци од Алексинца до Копаоника. Дела пак граница од Копаоника па све до ушћа Дрине у Саву била је поседнута дринским кором, коме су још нридати чачанска бригада 11-кл. и три добровољачка кора. Трупе на овој последњој линији подељене су у две засебне команде; јаворску и дринску. На Јавору и Ибру, према Сјеници и Новом Пазару, заповеда Тихомиљ Николић, који је за време прошлог рата био војени министар. На Дрини, према Зворнику и Бјељини, командује познати генерал Ранко Алимпић, који је и упрошлом рату тамо стојао. Добровољцима код Рашке, који оперирају у куту између р. Ибра ир. Рашке, и који су већином усташи, заповеда Милош Милојевић професор на београдској богословији. Командант добровољачког кора, који оперира према Новој вароши, јесте Дучић, који је и у прошдом рату имао на овом крају један кор добровољаца. Шеф, пак, добровољаца који стоје на Дрини, јесте Мићо Љубибратић. познат из херцеговачког устанка од 1875. год. Само шумадиски кор тада није био још довршио своју мобилизацију, него се тек прикупљао у Алексинцу, алексиначкој Бањи ж Књажевцу. Заглавног заповедника шумадиског кора, на неколико дана пре објаве рата, постављен је генерал Јоца Белимарковић, који је тон приликоми добио генералски чин. За кооперацију са шумадиским кором стојао је у Алексинцу и један кор добровољаца под командом чувеног ђоке Влајковића. Ово је највећи добровољачки кор у Србији и броји око 2 хиљаде војника. Он је још много пре рата образован у ћуприји, где се дуго времена вецбао. За ове се добровољце жоже рећи, што се тиче војничкг вештине и дисциплине, да се могу мерити са војницима стајаће војске. Овај је кор добровољаца снабдевен са добрим бројем официра и његови су војници наоружани и одевени скоро као и војници стајаће војске. По првобитном операционом плану само су тимочки и моравски кор били опредељени за офензиву у Бугарској и Старој Србији, а шумадиски кор служио би само као резерва и потпора за оба она кора. Отуда и доцније мобилисање и концентрисање шумадиског кора. Према општем операционом плану труле тимочког кора биле су поглавито концентриране у Зајечару и великом Извору на прама Видину, и вод Пандирала према Ак-Паланци и Пироту. Главне, пак, трупе моравског ворпуса стојале су код Суповца према Нишу, после на Вукањи и Јанковој Клисури према Прокупљу и Куршулији. Пошто се објавио рат, оделења тимочког и морав. ског кора, као и јаворска војска, пређу границу и одма предузму нападаје на турске пограничне позиције. Само дринска војска имала је наредбу да се држи у строгој 23*

358

179

ИЛУСТРОВАНА РАТНА ЕРОНИКА СВЕСЕА TI.