Topola

та, које је бранио само један табор пешака са 30 —40 черкеза коњаника. На висовима с једне и друге стране кл .нца нађени су такође јаки шанчеви, али у њима није било никакве турске посаде. Прп освајању св. Николе Срби су изгубили 3 мртва, 4 тешко рањена и 9 лако рањених. Од турске стране Срби су нашли у шанчевима три мртва Перкеза. Заузеће Бабине главе било је такође 7. децембра и постнгло се једним обилазниж маневром и после мале чарке. То је извршила књажевачка бригада I. класе под командом потпуковника Јеврема Марковића. Турака је било у шанчевима на Бабиној глави само један табор пешака са 2 топа. Кад су видели пред собом надмоћнију српску силу, они после кратког пушкарања, напусте своје позиције на Бабиној глави и повуку се у АкПаланку. 8. децембра српске сусе предстражевећбилепримакле на 1. сат близу Ак-Паланке. Сад је дошао ред и на саму Ак-Паланку.

IV. Кад је шумадиски кор код Пандирала прешао границу, његова гдавна колона упутила се Пироту. Неки дес шумадиских трупа пође за књажевчанима у правцу на Ак-Паланку, поседне Бабину гј аву и ту се утврди. Међутим књажевачка војска приближавала се све више Ак-Паланци. 11. децембра већ није било ниједног турског војника више на десној обали Нишаве према АкПаланци. 12. децембра у 6 сати ујутру отпочну Срби општи напад на Ак-Паланку. На северној страни вароши, на самој левој обали Нишаве, Турци су били подигли два јака шанца и у њи наместили три топа. Пешадија турска била је усредсређена код ћуприје, која цостоји преко Нишаве, на путу од Бабине главе у Ак-Паланку. На левој обали Нишаве, више и ниже ћуприје, ископани су били стрељачки ровови, које су турски стрелци јако посели и одатле сипали жестоку ватру на српске наступајуће трупе. И ако је српска артиљерија, која се састојала из 8 тешких пољских топова са висова на десној страни Нишаве просипала ужасну ватру на турске позиције преко реке, и својим тачним гађањем ућуткала она три топа у турским редутима, опет све до подне Србима није било могуће истерати Турке из њиових ровова код ћуприје. Кад у подне дође Србгша поткреплење с Бабине главе, онда они предузму општи јуриш на турске позиције, и око 2 сата по подне истеР а ЈУ Турке из њихових позиција на левој обали Нишаве. Турци се распрште у шуме к селу Мокрој и уз поток Врело у јужном правцу од Ак-Паланке, и неки побегну к Песковцу а неки у Пирот. Тако српска војска, после 8 сати упорне и крваве борбе са не малим жртвама освоји Ак-Паланку и тиме прекине Турцима и свезу између Ниша с једне и Пирота и Софије с друге стране. Срби су задооили у Ак-Паланци три топа и врло млого пушчане муниције. Српским трупама, које су освојиле Ак-Паланку командовао је Хрватовић са Јевремом Марковићем. Међутим су трупе шумадиског кора, што су пошле на Пирот, биле стигле до првих турских утврђења код Нишора и Станичана на 3 сата северно од Пирота,

И ту су чекале, док дођу и трупе из Ак-Паланке, те да предузму заједнички напад на пиротска утврђења. 15. децембра био је одређен општи напад на турске позиције око Пирота. Десно крило српског нападног фронта санињавале су трупе тимочког кора под командом Хрватовића, којн је цариградским друмом допхао из Ак-Паланке и ударио на Турке код Блата и Бјелаве 2 сата западно од Пирота. У центруму је била постављена једна шумадиска дивизија, која је поглавито нападала на утврђену турску позицију код Станинана. Ово је место удаљено од Пирота преко 2 сата у правцу северозападном. Ту има преко Нишаве Туприја, коју су Турцн поглавито и бранили. Друга опет дивизија шумадиског кора на левом крилу, под командом пуковника Љубомира Ивановића, напала је с бока турске позиције код Нишора и Сопота, оба места северно од Пирота на друму од св. Николе у Пирот. Док су тако ове трупе нападале на поменуте турске позиције, дотле је јака артиљериска ватра била управљена на најјана турска утврђења код Будимдела. Тога дана потисну Срби турке са Бјелаве, Станичана Ншпора и Сопота, и ови се повуку у утврђења код Будимдела и у Пирот. Сутра дан 16. децембра продуже Срби напад. Па кад је лево крило српских трупа један турски шанац код Будимдела отело најуриш, ипочело заилазити с источне стране Пирота, онда се Турци поплаше, да им се непресече отступна линија к Софији, напусте и остале шанчеве на Будимделу, побегну у варом, па пошто запале барутни магацин и неколико кућа, оставе и варош и побегну путем ка Софији. Сад Срби навале са свију страна у варош, где их народ са усклицима радости дочека. Око подне Пирот је био потпуно у српским рукама. Једно оделење српске војске гонило је бежеће Турке до кланца Крупца, који је источно од Пирота на десној обали Нишаве, и посело га. У дводневним борбама око Пирота учествовало је са ,српске стране 30 батаљона пешака са преко 40 пољских топова. Турака је било на свима позицијама око Пирота до 20 табора пешака са 8 пољских топова. Губитака је било млого и на једној и на другој страни. Срби су задобили у Пироту 26 топа, међу којима су 15 позициских топова старог система. Осим тога пало им је у руке преко иљаду пушака острагуша, млого пушчане муниције, шатора, коња, говеди и т. д. У борбама око Пирота заробили су Срби до 80 Турака, неђу којима и кајмакама пиротског Хасан-Алију и млоге друге турске чиновнике. Пирот је велика варош, има до 20 хиљада житеља, већином Срба и Бугара. Мухамеданаца није било у Пироту више од 2 хиљаде. Осим омањих турских управних, судских и војених власти, у Пироту има и бугарски владика. По освојењу Пирота, српска се војска крене из овог места у три разна правца. Једна колона упути се у источном правцу преко села Конаштице и имала је задатак да заузме Гинички кланац па путу из Пирота у Берковац и Врацу и ту да се састане с Русима, који су тада били у Враци. Друга колона наступала је цариградским друмом к Софији и заузела је Цариброд, 4 сата далеко од Пирота и Драгоман 7 сати

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА VI.