Topola

шумлије) и одатле, доминнрајући нас, отлоче своју ватру протпву иашпх трупа. Беше већ доцне, ми не могосмо даље, а на срећу, непријатељско дејство оружја беше тако несигурно н слабо, да му нисмо ни одговарали. „Но Куршумдија не беше још наша, али не беше ни турска • из ње је све побегло. 11 Срби преноће на освојеним положајима, спремни, да сутра дан продуже борбу протнву турске самоковске позиције. Но Турци преко ноћ напусте и ову своју позицију и отступе приштићским путем далеко у планине. Тако 13. децембра у јутру срлска војска без сваке даље борбе уђе у Куршумлију и поседне самоковско које одма удеси за сопствену одбрану. У овој борби српскн јСу губитци били 15 мртвих и 47 рањених, а Турака је само мртвих пало преко 100. Срби задобију 150 сандука нушчане и 20 сандука артиљериске муниције, 17 великих шатора и нешто хране за људе и стоку. На свииа позицијама око Куршунлије било је турске војске свега 400 низама и 2000 Арнаута и башнбозука. VII. Освојење Ниша, Пре него што пређемо на описивање српских операција и бораба, које су принудиле Ниш на предају, да расмотримо укратко положаје и утврђења око Ниша. Ниш је у подножју северозападног краја Суве Планине, на самој рецн Нишави близу њеног утока у Мораву. Град Ниш има форму шестоуголника са бастионпма, који су снабдевени казаматима и широким јендецима. Северна страна града јача је од јужне. На граду има четири капије, 3 насеверној аједнана јужној страни. Оснм града, све до нрошлог српског-хурског рата није било око Ниша никаквих других утврђења. Али за време тога рата Турци су на разним виеовима око Ниша подигли до 30 већином затворених утврђења, ископали сијасет стрељачких ровова. Тако су на 1 сат западно од Ниша подигнута јака утврђења на вису Мрамору за одбрану моста лреко Мораве и пута прокупљанског. На сечаничким, топоничким и комренским висовима, на северозападној страни Ниша, подигнути су шанчеви са стрељачким рововима за обрану путова алексиначких. Исхочно од Ниша на вису код Доње Врзине и на Винику подигнута су јака утврђења за одбрану грамадског пута. Но најаче је утврђен вис Горица, који се уздиже на четврт сата јужно од Ниша и надвишава све друге поменуте висове. На њему је још у прошлом рату направљен редут од скоро 200 фати дужине и до 150 фати ширнне. Овај шанац брани целу долину Нишаве према северу. Од како је почео други рат српски, Турци су направили на Горици према југу још нова утврђења за одбрану лесковачког пута. На свима овим утврђењима Турци су у прошлом рату могли имати до 100 топова. У садањем пак рату Турци су изнеди толове само на Горицу, Виник и друга важнија утврђења, што су до самог Ниша, јер сада немају ни војске довољно да нотпуно поседну и са успехом бране сва утврђења око Ниша. У V. чланку видели смо докле су трупе моравског кора дошле у наступању к Нишу. Очевидно ове трупе нису биле довољне за одсудни и успешни напад

на Ниш, зато су оне само стојале у саојим заузетим позидијама и тиме држале Ниш церниранји одвојен од турских пољских трупа у Старој Србији. Међу тим су се привлапиле Нишу и трупе са других страна, где нису биле тако потребне. Тако су дошда Нншу и нека оделења тимонког кора, Koja су била у Адлији и с којима се најпре мислило против 'Видина оперирати. Осим тога општи напад на Ниш није се мого предузети све донде, док Ак-Паланка и Пирот нису били у српским рукама, те да се и са источне стране може предузети нападај на Нишка утврђења, а с ове се стране управо и најзгодније може нападати на најважнија утврђења Виник и Горицу. После освојења Пирота, а нарочито пошто је већ и Софија пала, те су на ту страну српске операције постале излишне, шумадиски кор крене се из Пирота на Ниш, 23. децембра судари се с Турцима код нишавске клисуре Шчичеља, 4 сата источно од Ниша. Ту Турци буду сузбијени, српска се војска приближи на 2 сата близу Ниша и заузме ноложаје југоисточно од Ниша на линији од Брзиброда преко Барбатовца до Белотине. Код Брзаброда, на 2 сата источно од Ниша било је десно крило, а код Белотине 4 сата јужно од Ниша, стојало је лево крило шумадиског кора. Турци су истог дана двапут покушавали да сузбију Србе из ових положаја али нису ништа успели. 24. Децембра Срби су се примакли још ближе Нишу. Сутра дан Турци су са великом жестином напали на српски нападни фронт, но опет буду одбијени. 26. децембра на целој линији шумадиског кора нареди се општи напад на Турске позиције и тога дана српско лево крило узме на јуриш турску позицију Марково Кале, а десно крило заузме вис Влашко брдо. HoLy између 26. и 27. извуку Срби на оба ова виса нреко 20 топова, те су њима цео сутрашњи дан тукли утврђења на Горици. И тога су дана Турци више пута излазили из својих шанчева н покушавали да опет заузму Марково Кале и Влашко брдо, али их је српска војска увек јуначки одбида. Кад су Турци видели да су Срби у великом надмоћију, па да се зато немогу одржати у својим утврђењима на Горици и Винику па ни у самом граду, и да ће им свака даља одбрана бити узалудна, они 27. децембра у вече нонуде Србима предају града са утврђењима на Горици и Винику. Српска команда прими ту понуду и налрави са турским командантима погодбу, да Турци преко ноћ између 27. и 28. децембра без оружја изифу из града. Но Турци не учине тако. Они не одрже реч, јер им је било зазорно да предаду оружје, а међу тим Срби нису нонуштали од тога услова. Сутра дан, 28. децембра, Срби лочну опет нападај на целој линији. Борба је трајала цео дан н увече српска војска на јуриш отме сва утврђења на Горицн. Тада Турци прнстану на пређашњу погодбу са Србима и предаду се Турци изиђу из града, Абди пашине куле и Виника Српска војска лоседне Ниш 29. децембра пре подне. Осим шумаднског кора, који је вршио главви напад, суделовала је нри освајању Ниша још једна дивизија моравског корпуса са браничевском бригадом тимочког кора. Ове су трупс чиниле привидан напад на 24

ИЛУСТРОБАНА РАТБА ЕРОКИЕА. СВЕСКА VI.