Topola

Султан признаје да је говор сребро, а Кутање злато, само се једи што је и до тога искуства дошао, да је наговарање британика метал.

Уговорени услови обећавају да ће се Румунија; ,проширити територи јално“. Да неће добити Арабију? —Ал’ они би волели живити безарабијално.

Променута пословица,

До сада је била пословнца: „Нуткају се као Грцп у тавнпцу. и У данашње време могла би се та пословпца овако пзменптп: „Нуткају се као Грцп у слободу (илп у рат“).

Побри Лазж КостиТу, Прочитао сам „Праву Бранкову жељу“ у 1. ово год. броју „Српске Зоре“ па кад ти јемчиш за њу п мени је мило, да се Бранкове мошти не преносе против љегове воље. Чим сам прочитао „Праву Бранквву жељу,“ ја сам се одмах покаја*, што не оставих те драге нам кости на миру (и ако не донде, док Стражилово пе ностане идеално слободном земљом, алн бар донде, док међу нами не сазре сдога толико, да би могли оваку народну светковпну обавпти једнодушно п без днсхармонпје.)

Било би недостојно, кад би пред оту светковину, или уместо те светковиие наш народ морао слушати, како се нас два поштоваоца Бранкова под мртвачком врбом препиремо и полемишемо. То не могу. Алп иошто ни моју дотичну, веБ штампану и прештамиавану цесму (и кад бих је могао подерати п спалити, да је не буде, али) не могу учинити да је није било, зато ја сада, доведен у чисто прозно расположење, изјављујем да је моја песма „Бранкова жеља“ поникла у мени, из мога идивидуалног одушевлеља, можда без икаквог спиритуалног рапорта и то у опај мах, кад мп је уредник „Орла“ прочитао нредлог свој, и ја сам само хтео бити веран тумач Бранкове жеље онаке, како сам је ја схвата о оећајуБи се растанка“. А овом изјавом желим да поправим оно, што сам погрешио, кад сам дао повода оној абоурднооти, да неколико дана по нашој публици циркулишу две Бранкове жеље, једна „жеља", а друга ~права жеља“. Ја, са моје стране, са мојом Бранковом жељом уступам пред „II рав о м Бранковом жељом <: , за коју т и јемчпш. Али не замери ми, што ти морам нешто замерити, Замерам ти што нам „Праву Бранкову жељу : ' јављаш тек сада, а чуо си ie, као што сам велиш, пре више од године дана (кад је „Алексинац пао а I)унпс се спремао“), У Карловцима саставио се одбор за пренашање Бранкових моштн; тај одбор, чујем, трудн се и радн марљиво, пише н прима писма на многе стране и са многих страна; у тој цели купило се и купи се и нешто новчана прилога. Све то могао си нам уштедпти. Не питам те зашто то ниси учпнпо; ја iy сам тражити чиме да те извиним, само да се о томе не полемише. Bet и ово мн је много. Зато. ако сам овом приликом рекао или више или што друкчије него што је требало, - нека ми Бранко опрости! Буди мп здрав! 3-Ј Ј.

Ето вам, то су сведоци, пред којима је Др. Светозар МиЈгетић наздрављаосвојувелеиз- дајну здравицу!

веран портретога јунака, који је пмао петљеда увме Др. Светозара Минетића на евоју душу!

И3Д А Њ Е ШТАМПАРИЈЕ А. ПаЈЕВИКА.

И.ТУСТРОВАПА РАТПА ЕРOШIКА. СВЕСКА VI.