Topola

цао из пиштоља, оста на месту, где је и пре стајао Осетини су се жестили, видећи пред собом на таквој близини (једва 200 корака) добар нишан, и једнако су слали метак за метком. Међу тим Черкез мирно простоји неколико секунада под свирком куршума, што су му певади око ушију, онда притегпе коњу узду и неколико пута протрчи горе доле под јаком ватром, која је на њега сипана. У томе је махао руком на Гусе као да пх ноздравља. Ово дрско јунаштво доведе у усхпћење све Гусе; Гурку се и нехотнце оте реч: „Браво, јуначе!“ Одважнн Черкез тркну коња још неколико иута, па онда као впхор одлети здрав и читав својој војсци. Међу тим турска војска маширала је непрестано, а била је тако б.тизу

Русима, да би се рахат моглп из пушака тући. Кад ће Шилдер Шулднер претећп ове Турке? Зар се не би могло на њих и сад ударитп с бока? Могло бп се, па то и буде. Поред Гурка је пролазио финландски пук царске гарде. Он га заустави п наредп му, да прегази Ма- . рицу и да ударп на 1 Турке. Артиљерији бу- * де заповеђено, да и.з- ( бере згодна места, ка- ; ко би с ове стране i реке могла тући не- ; прпјатеља на оној странп. Семеновском п преображењском пу- ’i ку царске гарде, што се ту нађоше, нареди се, да се построје на друму и да отворе пушчану п топовску ватру, а финландски пук по наредби већ је силазио у реку, која је брзо текла, носећи санте леда. Хладан ветар и мраз чисто је секао лице и

руке, а војнпди су газили воду до испод мишака. Пушке су дигли над главом, и једва су се опирали, да их не однесе брзи ток воде. Кад се докопаше друге обале, мокри војници потрчаше трком, пунећи уз пут пушке. Прелаз преко Марице био је ужасан, нечовечан. Гурко је викао: „коње, дајте коње, да преносе људе преко реке,“ но коња није било ни откуда. Турска коњица отвори ватру и река се брзо обоји крвљу. Тек што се први батаљон финландскога пука построји у бојни ред с оне стране реке, черкеска коњица расклони се и устуни место турској пешадији. Турска колона још је

ј непреетано маширала напред, а као њен заклон против финландскога пука Турци истуре пешачки ланац. Овај ! тур. ланац залегне за жељезнички друм и одмах отворн ! ватру на Русе. За леђима турскога ланца незадржано се кретала као и пре турска колона, ишла су кола, војници, топови; само се два топа зауставише и отворише ватру на Русе. Отворе ватру и руски топови. Свакојаки звуци захучаше ваздухом од пушчане и картечне паљбе, паљбе гранатама и шрапнелима. Ти страшни звуци оштро су пискали, цикутали, гудили, звиждали и чисто стењали, мешајући се са далеком, потмулом риком и праском, што је тутњала од Кадикјоја. Колона Шилдер-Шулднера прође још по сата места напред и ту стане прелазити

реку. Да помогне овај прелаз буде прикомандован други драгопски ескадрон царске гарде, под командом капетана Бураго, који је требао на коњима свога ескадрона да пренесе пешаке преко реке. Трећа гвардијска дивизија пође друмом још даље од шулднерове колоне, те да пређе Марицу под самим Филиропољем и да код места Станимаки пресече пут Турцима. Варош Филипопољ лежала јемалоу страни од пута, којим је отступало самоковско турско оделеље. Али у Фи.типопољу била је друга турска војска, она, што је отступила од Трајанове Капије и повукла се преко Татар - Пазарцика Филипопољу. Колико је било ове војске Руси нису знали. Но она је спалила све мостове, што водепре-

ко Марице у Филипопољ, и тукла је из вароши топовима руску коњицу и трећу гвардијску дивизију, кад су под Фмлипопољем прелазиле Марицу. Турци нису имали намеру да се дуго задржавају у Филипопољу и да бране варош; они су самр заклањали своје отступање из Филипопоља Адријанопољу. Но опет цео дан 3. јануара у Филипопољу је била значајна турска сила, а топовска ватра из вароши била је и јака и врло честа. Спуштала се већ и ноћ, шраз је стезао јако; борба око Кадикјоја и Шилдер Шулднерове колоне још се није стишавала, и ако је сваки жудно изгледао мрклу 26

ђенерал Свјатополк Мирски;.

ИЛУСГРОВАНА РАТНА КРОНПКА СВЕСКА ГП.