Topola

стрелаца у расутом строју удари на Турке с форонта, да би олакшао кретање своје леве опходне колоне. Стрелци претрчаше отворено место, куда се проснпала јака пушчана ватра, ухватнше бусије под заклоном брда и отворише ватру на Турке. Турски шанац стаде се димити и пламтити и јака борба трајала је све до 11 часова. У то доба дође вест од иук. Грекова, да је обишао Турке и заузео ровове пред седом Карнари. Тада и руски тонови с фронта учестају ватру. Веште нишанције управљале су топовима и свака руска граната погађала је и прскала у турском шанцу. Уједно Грекову буде послана наредба, да неколико чета управи, да ударе с леђа- турскоме шанцу. Наскоро сва се непријатељска ватра окрете у правцу Карнара и Теке знак да је Греков испунио наредбу. Тада живо у даре и Туси с фронта, пођу на јуриш, успужају се уз брдо, пробију у турским шанац, уграбе два брдска топа и доста муниције. Ту

оставе ранце и остали терет те пођу у потеру за Турцима и спусте се у турска села Теке и Карнари, где су имали маду чарку са наоружаним становниптгвом. Кад се сјединшпе обадве руске колоне, показасе, да је пуковник Греков срео код Карнара један батаљон Турака, који је од Карлова хита тројанским Турцпма у помоћ. Греков се сукоби с овим батаљоном, разбије га, освоји му заставу, ухвати команданта батаљона и 40 других заробљеника. Ту запљени Греков и 80 коморџијских кола с брашном, пиринџом и војн. оделом. Разбијени Турџи бежали су Карлову, но кад видоше, да су им козаци пресекли пут, разбеже се по гудурама Малога Балкана. У овој борби Руси су изгубили до 100 мртвих и рањених. Тако је нрегажен тројански пролаз, тако су Руси продрли путем, којим до данас није продрла ни једна војска. Тод.

КРОЗ ШИПКУ.

Балкански кланац Шипка чувен је из првога прелаза Руса преко Балкана у овоме рата и из крвавих бојева, што су доцније у њему вођени. Кад оно Гурко, у почетку јула 1877 год., пређе Балкан код Хаинкјоја и заузе Казанлук, тада је пао Русима у руке и цео Шипка-кданац. Но наскоро за тим стиже Турцима у помоћ дурновити Сулејман-паша, који се баш тада враћао са својом војском из Црне Горе. Пред овом војском Руси су се морали повлачити. Тада изгубише и јужни излаз Шипка-кланца и задржаше се само на северном уласку, око брда св. Николе. Кад су Руси најтраљавије стајали око Плевне, тада је и Сулејман најжешће ударао на Русе у Шипци. Познато је, каквн су крвави бојеви вођени око виса св. Никоде. Но кад после свију напора Турци не могоше прогнати Русе из Шипке, они се ограниче да затворе јужни излаз кланца. Кад паде Мехмед-Алија, те на његово место оде Сулејман за сердар-екрема (главнокомандујућег), тада постане командант турске шипканске војске Еруб-паша, а доцније он се поглавито бавио прикупљањем војске около Адријанопоља а у Шипку дође Весал-паша. Утврђени на јужном излазу кланца, Турци су се ту држали све до пада Плевне. С падом ПлевнеБалканпостадеобрамбенатурскалинија, тес тога за Турке наступи сад јошвећа потреба, да добро чувају кланац Шипку. То је готово најзгоднији прелаз нреко Балкана и води улраво у срце Румелије. Али је Шипка-кланац био и за Русе од огромнога значаја. Кроз Шипку руска војска најкраћим путем долази под Цариград, а кад је једном у Румелији, онда јој је кроз Шипку и најближа свеза с Дунавом. С тога и видимо, где Руси одмах после пада Плевне чине припреме, да пробију кроз Шипку куда би се после главна руска војска спустила на Адријанопољ. Заповедник руске шипканске војске био је тада ген. Радецки. Услед наредбе из главнога стана, он се почне спремати да пробије кроз Шипку. Иападна кре- i тања имала су се отпочети баш у очи божића, 24. дец. За то су сформиране две кодоне. Десна колона прику-

пила ее Зелено Дрво и Топлиш, а лева у вароши Травну. У састав десне кодоне, под командом ген. Скобељева млађег, ушла је 16-та пешакка дивизија, 3 стрељачка батаљона, 7. бугарских чета, 2 пете пијонера, 1 донски козапки пук, 1 сотнија уралске козапке кољиде, 1. брдска батерија и 6 петири-фунтових пољских топова. Лева колона, под заповедништвом ген. Свјатополка Мирског, састављена је из 30-те пеш. дивизије, 1 стрељачке брига, 3 пука 9-те пеш. дивизнје, г бугарске чете, 1 чете пијонера 1 пука донских козака и 2 батерије. Ове две колоне одређене су биле да обиђу турске положаје у Шипци и да им ударе с обадва бока. Међу тин у Шипци остане још 14-та пешачка дивнзија, један пешачки пук и 2 чете пијонора, под лнчпом, командом ген. Радецког. Кад обадве опходне колоне обиђу Турке и ударе на њих с бокова и заузму село Шипку, требао је онда да груне и Радецки сфронта из Шипкакланца. Обадве опходне колоне добију наредбу од Рацедког, да се крену 24. децембра. Лева .колона крене се 24. дец. зором преко кланца Селде. Она је имала да пређе 10 —12 сати места од Травна јдо села Гузова, где је бидо размештено турско крајње десно крило. Десна колона кренула се тек 24. дец. у вече, јер је њен нут био краћи, свега 4-5 сати места. Она се имала кренуте од села Топдиша, па достићи место Plметли, крећући се непрестапо близу поред левога турског крила. Обадве колоне по рачуну требале су да обиђу Турке до 26. дец, у вече, а 27. да ударе на њих. Пошто је кодона Свјатополка Мирског ималај да пређе два пут дужи пут, но десна колона, то јој је било иаређено, да се живо креће, а Скобељеву је заповеђено да тако иде, како ће на другу страну Балкана стићи 26. дец. у вече, а не раније. Обадве кодоне. добиле су наредбу, своје кретање прикрију с левога бока; Мирски да заузме Маглиш, да га не би напали Турци од Ханкјоја, а Скобелев да

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА VII.