Topola

ришати друмом на турске ровове и батерије. Овој јуришној колони придато је као потпора 4 чете стрелаца, под командон потнуковника Санђецкога. Два батаљона пешава размештени су по рововима с десне стране друма, као најбдижа резерва ове јуришне колоне. Команда над целнм одедеаем. што удара друмом, преда се нуковнику Духонину. Један батаљон брјанскога пука састави од две чете јурипшу колону, под заповедништвом капетана Трамбецкога. Остале чете тога батаљона употребо се као резерва. Ова се колона нмала кренути јаругом, што је под самнм непријатељским брегом. Једном батаљону житомирскога пука буде наређено, да напада с десне стране, а два друга батаљона житом. пука образују општу резерву, вод командом пуковника Бакова. Ова општа резерва заузме положај на коси брда св. Никоде, пред јруским батеријама. Главан јуриш могао се унинити само друмом, јер туда су се једино могле слободније кретати појаче јуришне колоне. Што се тиче јуришних колонајаругом и дољачпи с десна, оне су се могле спуштати само у мадим гомшгацима и седећки. Ове побочне колоне истурене су, да угрожавају оба крила турске војске, што ће се борити на друму; али, пошто прођу до 800 корака, оне ће опет морати да изађу на друм.

На уречено време све три јуришне колоне тихо се почну спуштати означеним правцима. Није се ударало у добош, ни свирало у трубу; корачало се само брзо, стројно с положеним бајонетима. Четврт часа трајала је мртва тишина, за тим громовито : и ура“ потресе ваздух подолске чете ускочише у прве турске ровове. Одмах sa тим разбукта се јака пушчана ватра; стаде равномерно грмити плотун за пдотуном, иешајући се са нестројном праском стрељачке паљбе. Кроз 5 или 10 минута рикнуше и топови с обадве стране. Турски топовски . плотуни сливали су

се у једноставну грмљаву, сипајући тучу граната поглавито на вис св. Николе и друм, куда се кретала руска војска. После првих ровова, Руси заузму и друге, али већ са грдним губитцима; до трећега реда ровова једва дотрче прве прорешетане јуришне колоне, -али ту готово сви изгину, и ровови се напунише гомилама ру| ских мртваца и равеника .... Тражили су поткреплења; Радецни пошље прво један, па после још један батаљон. Ватра је била тако силна, да су многи из резерве падали мртви и рањени чим су се помодили из шанца, да трче борцима у по; моћ; а на 50 корака од шанца пут је буквално био

претрпан и заграђен телима побијених и рањених. Читави редови, онако како стоје, падали су по друму као једра трава под оштром косом вешта косана. Кукавни војници падали су један до другог, један преко другог и камаре лешева све су расле и расле. У томе пристиже један нов батаљон житомирскога пука. С овом свежомвојском Руси су се могли одржати у освојеним рововнма, али кретати се даље било је савршено немогуће. Унакрсна пушчана ватра и страшна унакрсна картенна ватра из 16 грдних топова, тако су брисале друмом, да се није могло кронити. Магла је бива-

да све гушћа и црња; мешајући се с димом којн је у грдним клунчадина излетао на све стране из гаравих топовских ждрела, она обни сву планину. Од дана се начини страобна ноћ. Руси се нису могли оријентирати у овој ужасној ноћк: опходне колоне испадале су на друм и упадале неђу паклену унакрсну ватру; смрт је грдобно бесннла на све стране. Много је храбрих пало, за мало времена изгибе много јунака. За два часа борбе бригада изгуби 1.700 људи и половину официра. Но овим нападом с фронта задржано је 22 турска табора, да не груну против 27

ИЛУОТРОБАНА РАХНА БРОВИЕА СВЕСЕА УП.