Topola

падоше турски јаки шанчеви у Кеприкјеју Русима шака без и једне капи крви. 16-ог окт. спојила се била коњица Хајманова са коњицом Тергукасовљевом. Турци стигну сретно у Хасанкале нре Руса. Али 18-ог окт. дохвате рускн предњаци турске задњаке те их љуто окаче и заробе им опет два батаљона. Муктар се после овога изгубљенога боја повуче у положаје кланца Деве —Бојуна испред Ерзерума, и држаше да Руси не ће никако моћи узети тај кланац. У то доба кренуше 6 турских батаљона из Батума за у Ерзерум, али их руска колона што нђаше Ерзеруму из Олтиа нападне на подножју брега Дамандага, поразн их и принуди их да устукну у Батум. Већ 21-ог окт. стигоше Руси пред кланац Деве Бојун, да поделе мегдан са Муктаром пре него што би он своју разбијену војску прикупио. Близу града Ерзерума издиже се планински гребен, Палан-текендаг од кога се одваја као грана Деве Бојун (камиља леђа). Ова страна стена пречаше Русима

ом пољу.

пут. Кланац, што се проваљује кроз то брдо, утврдио је 1877 са Енгдезима Фејзи-паша (родом мађар Колмаа) Ту су се сада Турци укопали, и тешкии енглеским топовима заклонили. Муктар мишљаше да ће се ту зауставити нобедна руска војсца. Но Муктар се преварио у својој нади. Пошто је Хајман предузео неколико оштрих извиђаја реши се да бије бој 23 окт. Битку ову код Деве Бојуна описује један очевидац овако: „После изненаде код Хасанкале прикупио је Муктар своју разбијену војску и повукао се у тврде положаје кланца код Деве Бојуна. Кланац тај једини је иут из планине у Ерзерум. Овај по природи јаки положај утврдили су Турци врло јако. Пут кроз тај кланац тако је узан, да једва могу нћи двоја кола напоредо. Муктар и Исмајил уздаху се да ће се својом снојеном војском одбранити у томе кланцу. Турска војска била је овако распоређена: ЈГево крило држало је Гори богаз, среда кланац Деве Бојун, а десно се крило прости-

рало висом до Шогалардага. Тако је Ерзерум био закдоњен, н нпњаше се да свака тамка има обране. И ја сам држао, да ће се о ово стење разбити руска сила и устукнути јужно на зимовник. 16-ог окт. је Муктар лично прегледао целу своју убојну линију. Исмајил је држао лево крило, Муктар центар. Руси субили посели Олти, Кеприкеј, Делибабу и Хасанкале јаком силом. 22-ог окт. били су Руси 10 енг. миња далеко од Ерзерума и изаслалн су извиднице нак до Деве Бојуна. За обрану Ерзерума било је крајње време. II наше извиднице (Дописник је био у турској војсци као извештан енглеских новине. Ур.) донесоже вест, да на нас иде 30,000 Руса са 150 топова и силном коњицом. У понедењак 24. окт. опазимо руска кретања прама Канце н Согирлу. Видило се да Руси иду јаком снлом на положаје Исмајил - паше. Турци очекиваху у својим шанчевина руски јуриш. Руси јуршпаху у два у три маха, али узалуд. Турски за. поведник мишљаше да је тим путем грунула главна руска снага, да око кланца. Моглв се тако мнслити, јер ко бн могао и слутити, да ће Русн смети ударити унра-

ИЛЈ т СТРОВАНА РАТНА КРОПШСА. СВВСЕА ТП.