Topola

равипце и долине згодштје за пренос тонова, муннцнјс, ране н другпх ратннх нотреба. Зато су у данашњем ратовању обе ове стране нодједнако важне п морају се обе нодједнако нмати у внду нрн оцењивању ратног нонрншта. Мн ћемо с тога гледншта да носмотрнмо оба бојна поља, на која су појуриле две велике војске, да мегдан поделе. 0 пољнма, на којпма ће да се води борба нзмеђу Русије н Турске, не постојн ннкаква сумња. Она су се и пре почетка рата знала. Она су унапред условљееа геограФским иоложајем обеју држава, досадањнм развнтком полптпчкпх догађаја. којн су и довелн до овога рата, као и самом војничком јачином ратујућпх страна. Наша бојна поља, дакле, налазе се у границама турске царевпне. Она су већ и цсторискн позната. Бар од сто годнна на овамо, кад код су се Руснја п Турска заваднле, на тим су пољима делиле мегдан. У наполеоновским ратовима, у иочетку овога века, у рату од 1828. и 1829 п у кримском рату 1854. на истим су се иољима клалп дедови и очеви Руса и Турака међу собом, на која и сада полазе њиови унуцп п синовп да проливају крв. То су плодна поља и долине, и шумовита брда Бугарске у Евроип, п дивне травне висине Јерменске у Азпјп. Ми ћемо овде да посмотримо еајпре бојно поље у Европи, па онда бојно поље У Азијп. I. БОЈНО ПОЉЕ У ЕВРОПИ. Главни облик земљишту у Бугарској долази од планине Балкана, који се, 10—12 сатп јужно од Варне, подиже из Црнога мора, па се у главном прапцу к западу, скоро равноодстојно с Дунавом, протеже до близу СоФије, где се југозападно састаје са планинама, које се растурају по Албанији п Старој Србнји, а северозападно са Старом нланином, која стоји у свези са брдима, која улазе у Србију. Цео главни гребен Балкана има у дужину 80 —100 сати, а његова је обична висина над морем између три и седам иљада стопа Од овог главног венца Балкана, са обе стране, на север и југ, одвајају се многе понречне гране, које се на северној страни спуштају у долину Дунава, а на јужној у дол.ину Марице, која у ирвој ноловини свога тока тече скоро равноодстојно са главним венцем Балкана. Ове рачве од главног венца теку понајвнше равноодстојно међу собом н то у истом правцу од југа к северу. Уопште Балкан сс на југ, к реци Марици, сиушта стрмије него на север кДунаву, који је у осталом, за 5—6 сати даљи од главног и највишег венца Балкана, него што је река Мармца. Али они гребенн Балкана, који се на север одвајају, имају често стране врло сгрме н свршавају се врло често са отсецима до 200 стоиа високим- Средина главног венца Балкана зове ее Велики или Коџа-Б алк ан, чији је највиши врх до 7000 стопа над морем висок. Источно од Коџа-Балкана главни се

венац рачва на два гребена, од којих већи нде унраво к истоку и снушта се у Црно море, а зрве.се И ст о u ии Б а.х к а н (Јемине-Балкан), а други иде к североистоку, али се не протеже далеко, и зове се Мали или Ку чукБалкан. Као год што се од главног венца на север и југ одвајају сијасет дужих нли краћих брдских гребена, тако се исто са Балкана сливају многе реке и нотоци, који између тих гребена теку и изливају се на северној страHU У Дунав, на источној у Црно море, а на јужној у реку Марицу. Повеће су реке на северној странц Балкана ове : И с кр а, извире код СоФије-на западном свршетку Балкана и утиче у Дунав на 8 сати више Нпконоља. В и д, утиче у Дунав на 3 сата више Никоноља. Озем, на по сата внше Никопоља утиче у Дунав. Ј антра је највећа река у Бугарској на северној страни Балкана. Она извире у Коџа-ЈЗалкану испод кланца Шипка и евојим током дели Бугарску понреко скоро у две равне полутине. По томеје она главна операциона пруга како руског тако и турског центрума Јантра утиче у Дунав на 4 сата ниже Свнштова. Најпосле речица Л о м утиче у Дунав код Рушчука. Све ове а п многобројне мање реке и потоци имају главни правац од југа северу. Главни облпк земљишта у долњем току између ових река, речица и иотока представља та.тасасту висоравањ, украшену брежуљцима и испресецану благим повијарцима. Долине пак ових река доста су дубоке али су н пошироке. На источној страни Балкана повећа је река Камчик, који се састоји из два крака, левог или малог u десног или великог Камчика. Мали Камчик извире на северној страни малог Балкана, баш на месту где се одваја од великог Балкана, целом североисточном страном оптиче мали Балкан, па онда савија у источном правцу к мору. В е л u к и К а мч н к тече између малог u источног Балкана у главном правцу к североистоку. Оба ге Камчика састају на 8 сати пре утока и на 4 сата јужно од Варне утичу у Црно море. На јужној странн Балкана најважнија је река Тунџа. Она нзвире из Коџа-Балкана и узима Џцавни правац к истоку све до места Кулаклнје близу Јамбола, одатле скреће управо најуг и у том правцу тече једнако до свога утока у Марицу код Једрена. Главни путови и кланци, који воде иреко Балкана, који се могу унотребитн за марширање војске н пренос ратних потреба, ови су : 1. Иут од Видина н Лом-Паланке на Берковац нреко Старе нланине у СоФију. Овај је нут дугачак 30 сати. 2. Иут од Плевча и Ловче за Сбфију, ирелази Балкан код Ердоиоља и дугачак је око сатн. Овим се нутем нде за СоФију н из Ореове, Никоноља, Свиш това, Бјале, Трнова и Рушчука. Овај је нут нреко Враће на Берковац везан са првим путем. 3. Пут од Трнова у Казанлук иде од Трнова уз долину Јантре на Гаировв, прелазп велнкп Балкан нреко кланца, који се зове Шипак, па се на јужној страни спушта стрмо у место Шппак. Одатле се истн пут про-

ИЛУСТРОВАНА. РАТНА КРОНПКА. СВЕСКА I.