Topola

имамо, да се да болесницима uo једна чаша, а војницима по једна каши ка. Како у болници нема пе ченог хлеба, јер нема воде да се замеси, то да се да и болесницима no % Фунте пексимита, а војницима за јело нека се закоље мој коњ и коњ ађутанта иоручика Јагњиетковског, јер оно мало пексимита, што јога имамо, ваља причувати за болеснике. Бајазитски јунаци ! Ви сте достојни тога имена, јер сте до сад крепко и триељиво сносилп све оскудице и невоље, које су вас снашле овде опкољене у граду. Бодрите се, другови моји, бодрите се и за будуће патње; нас чекају још и веће невоље. Но не губите наду на помоћ и ослобођење. Будите уверени, да нама. наша војска иде у помоћ, али су неке ненадне препреке задржале наше избавитеље. Но ма како било, упамтите, другови моји, да заклетва, закон, дужност, част и слава наше домовпне захтевају од нас, да умремо- на овом месту, што ћемо ми и учинити, а не ђемо се‘ дати у руке и замке нашпм душманима, који нам готово сваки дан шаљу понуl(е, да им се предамо иод врло повољним условима. И допста, Курди су нудили Русе. да се предаду и >бећавали им да ннкога tie ће глава заболети, но ће војску сместити у један крај вароши, а оФицирима ће давати илату, као што су и у Русији имали. Други пут су им оиет

писали, и то руским језиком, и јављали им, како је руска војска иод Меликовом и Тергукасовим разбијена, те с тога немају откуда очекивати иомоћ, но нека се иредају, па ће их они (Курди) пустити да иду с оружјем у Руспју. Но Руси су одбили све ове понуде, јер нису веровали вероломном душманину; а кад су им Курди иочели досађивати са својим иосланпцима и ионудама, онда им Руси одговоре, да им више не шал,у татше будалаштине, јер ће стрељати посланика, који им то донесе. Тако су се Руси јуначки држали 23 дана и 23 ноћп ! Најпосле 27. јуна јави се под Бајазитом Тергукасов с војском, хитајући Бајазиту у помоћ, Може се мислити, с каквом су га радошћу дочекали кукавни, малаксали бајазитски заробљеннци. 28. јуна Тергукасов се удари с Курдпма, растера их и ослободи измучене бајазитске јунаке. То нису били људи но сенке и авети, које су се једва држале на ногама; ни један једини војник није осто здрав. Тако су грдне биле јуначке муке, што су пх сносили готово читав месец. Да је оволико јунаштва, оволико прегоревања, постојанства, дурашности и јуначког мучеништва за сваку ствар иравде и слободе, иа би оне брзо, врло брзо ироцветале. Тергукасов норуши Бајазит, иа га остави и иовуче се с војском граници. Тод.

СМЕСИЦЕ.

Црногорским рањеницима. Ви, који сте на хордију Турску Храбро дигди мишице витешке Реците ми браћо Црногорци, Да л’ су вама ране ваше тешке ? Срце ми се од болова цеиа Кад у тужне жице ове дирам: Што не могу ране вам на телу Да сам својим сузама испирам Далеко сам, —• соколово гњездо Ваљда никад видети вам нећу Али моја неуморна душа У сваком је с’ вама иодузећу. Кад се оно грмљавина дигла И зајеча ио богази труба: Сред урлика вихара, бојева Питомог сам иосл’о вам грлуба. Онај голуб, што над вашом главом Раширио беше своја крила, Онај голуб, с’ вама и међ вама Ојађена душа ми је била.

Свако ђуле крволока бесна Које вас је ранило у боју: Ранило је и бела голуба, Хај и душу ранило је моју! Отуда је, што на мојој душп fla голубу питому и белу, Исто тол’ко крвавих је рана, Кол’ко скуиа на вашему телу. У Камениди. Мита Поповић. П о п Мил е. Доиисник једних немачких новина ирича, дајепри ручку код кнеза Николе, из уста кнежевих чуо следећу еиизоду из оисаде Ннкшића, која би, всли догшсник, са свим на своме месту била у Омировој Илијади. Иои Миле био је рођак кнежеве породице. Њему се ирокте да покаже Турцима како нх ирезире, и како онп немају јунака, који би се могао померити с њиме. Зато се једном сиђе са требешких висина, уседс свога коња, и одјаха мирно под Ннкшнћ, ма да су кумбаре летиле око његове главе. Он није понео друга оружја до једиве сабље о појасу. Кад стиже под никшићке бедеме, иовика он Турцима, да му изашљу свога најбољег јунака, да с

ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА П.