Topola

п на овој страни имали одмах испрва више војске, лакше бп им бп.то да опседну град Рушчук, но овако им ппје пош.то за руком да га чврсто опсаде. Око по.товппе јуна пође једиа турска колона пз Рушчука према Разграду, Руси је нападну с бока, разбпју је, којом приликом погпбе п турскп генера.т Азпс паша, заповеднпк Шумле. Према овој руској војсцп стојао је Ејуб паша код Разграда са 40,000 аглавнп турски заповеднпк Мехмед А.тпја са 60,000 у Осман Пазару. Царевпћ пмађаше под својом управом 12 п 13 кор, 1 дивизију 10 кора, 2 кавкаске дивизпје, 270 топова а свега на броју јаче од 60,000 људп. Војска му ie бпла тако распоређена да је 13 кор лежао под Рушчуком северо западно те је пречпо да војска у граду пе може саобраћатп са Ејубом у Разграду, а 12 кор опасао је Рушчук јужно од Попкјоја п Јазлара те секао саобраћај Рушчука са Осман Пазаром. После неуспеха рускога оружја око Н.тевне почео је Мехмед Алпја свој нападај. У низу војених операцпја бивалпсу оштријп бојевп код Јаз.тара, према

Разграду п В.тадинп, пзмеђу Ловче и Порадима у месецу августу. 9-ог септ. нападне Мехмед Алпја руску војску код Дрковне. Руси су на левпм впсовпма потока Црковне заузе.тп јаки по.тожај са средпштем v Врбоки. Најачп део руске позицпје бплоје.тево крп.то. Овде је коса до по.та гола те нападачнема заклона а нападај је тим опаснпји, што се од средпне косе дала на впс густа шума. Око 11 сахата пре подне отпоче бој на левоме турскоме крилу, којим је заповедао Нсмајил паша са 12 миспрскпх батаљона, п то јаком топовском борбом. Руске батерпје на левпм впсовпма Ванпца Лома просуше жестоку ватру те не дадоше Мпспрцпма нп маћп. Око 1 сахата по подне нападе Алп паша Русе п по средп п са бока. Руси се одапреше жестоко п после крваве борбе мораде се Мехмед А.тија са губитком од 4000 људи повући и руска војска одржа своје по.тожаје на Црноме Лому а разбијенп Мехмед Алпја паде код падпше у немплосттему се узе главно заповедништво над војском.

БОЈЕВИ У ШИПКА-КЛАНЦУ.

Пре него што ћемо описати јуначку борбу у балканскпм к.танцпма , такнућемо се узрока борбе ове а п самога бојшпта. Ратна срећа поче да изневерава Русе на азпјском бојшпту па п у Европп ударише неке недаће, ма да је тма светлпх прпзора у борби овој. Повољнп бп резултати били п вештп прелазак Дунава, п лако поседнуће Добруче, п Гурков прелаз преко Балкана п заузеће долпне реке Тунџе само да су Русп пмали довољно војске , да обезбеде своје бокове у северној Бугарској, левп бок према Шумлп и Рушчуку а деснп према Впдпну, Нпшу п Софпјп. ђеперал Гурко, превалпв Балкан, почео је дпвно напредоватп. Бојевп његовп, којима је 14 ју.та код Карабунара потпснуо, 19 јула разбпо и распрштпо Реуф пашу и његову војску пзмеђу Старе п Нове Загоре у.тпше Бугарпма лепе надс п кренуше пх на устанак, а Царпград задрхта од страха да ће пастп Једрене а по њему закуцатп козацп п Стамбо.ту на каппји. Алп после бптке на Плевнп, коју су Русп 18 ју.та са великпм губитцпма изгубили, показа се, да претп велика опасност руском десном боку у северној Бугарској, а мислпло се било, да је бсман паша устукнуо Софпјп. У том стиже у Тракпју п.тп У јужну Бугарску п Сулејман паша пз А.тбанпје, те све то прпнудп Гурка да повуче своју војску пз јужне Бугарске. А.тп на срећу оставп своју позадницу у Шипка - кланцу п наредп да се псти добро ушанчи. Ова позаднпца стала је турску војску грдних мука и увелпчала је после руску војску ве.тпком с.тавом. Но да рекнемо коју најпре о том чувеноме к.танцу. Од радпне варошп Габрова, која броји до 1300

чисго бугарских кућа, нде друм јужно . . Не данеко од вароши у.тива се Косерпца у Јантру што се слива са планина, затим се пење друм косерииком долпном уз сами поток п спаја му обале са чстири моста. Кад се пењеш са севера у Шипка-кланац пуца ти пред очима предео пун дпвље романтпчке дивоте, тамо се Папнчарка слпва са сребрнастом Косерпцом а овамо се све то уже стесњавају стрме, беле. кречне стене. Друм оставља косерпчку долпну, која се јужно-западно повлачп впше у планпну те скрпва у шумовптој чесш засеок Зеленодрво. Пдућп јужно пењемо се на Дрвенп брег. којп се шаренп од црвене пловаче п жутомрка креча, а на врху је сав од лпснпка. Стрмен је све то впша, док не допре до Карауле. У дубоком ждреду , у дољп што се повпја по Јантрп, лежп манастпр „Светп СоколУ Са друма се дала стаза која водп шумом овоме мпрноме самостану. Друм што водп кроз кланац повпја се као змија преко лпсника другој Караули, од које је не да.теко на запад на впсу разваллна града Краљевића Марка, којп је по бугарском предању чувао овај кланац. Од Маркова града дпван је поглед на север. Одовуд се впдп чак до Габрова, впде се лепо оба друма од којих један водп у Селвп и даље преко Ловче у П.тевну а другп преко Дренова у Трнову. То је најкраћа свеза пзмеђу Букурушта Рушчука идући Осман Пазару, Ескп Џумп и Шумлп. Идућп пак јужно водп нас к.танац Шппка у срцс европске турске, у Фплпбу п у Једрене. Свако ће на мах знатп ко.тпко је овај кланац важан у војеном пог.теду. Већ и скаска о Марку, да је он туда бранпо про.таз Турком, казује важност овога положаја. Не далеко од највпше стражаре карауле је

ЛЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА СВЕСКА Ш.