Topola

обићи утврђена места и жнвим окретањем деморалисати непријатеља. Отуда је онај покушај да се обшгазећи Карс мапшра према Ерзеруму. Тај су задатак нстаклп себи сва три руска оделеља и баш најслабије између њих, ериванско оделење у намери да претече она друга два одмакне и сувише напред, те ђен. Лорис-Меликов мораде поћи на сусрет бројно много јачој турској војсци и цепајући турску војску помоћи Тергукасову и извући му одедење из положаја који у мало што не би врло опасан. Како критичан беше положај види се по томе, што ђен. Меликов мораде обећатп и исплатити 2000 рубаља једноме Курду што је однео неки глас ђен. Тергукасову и донео одговора од њега. Да је Тергукасова снага била слаба види се по томе, што је у Бајазиту да би осигурао себи леђа, оставно само 6 компанија и 3 сотније; и пошто се повукао у Игдир нослао само 8 батаљона и 15 сотнија т. ј. 6 —7000 људида) спасу бајазитски гарнизон. Иза битке код Дајара када је положај најопаснији био, показао је Тергукасов да је врло вешт кавказки официр, који је навикнут на ратовања по брду, и у највећим опасностима с мајушном снагом умео да продире и да се повлачи. Тергукасов се пожури на Сурб-Оханес и место да се крене правцем Бајазиту као што су Турци очекивали он са севера обиђе Бајазит те странпутицом удари на Кодир и тек одатле се вине Бајазиту на одмену. Странци су у иноземству корели ђеп. Медикова, али се види да не по-

знају ратовање у Азији и да не знају да су Турци бројно много јачи од Руса. ђен. Меликов је посведочио да је ваљан војвода, јер је с малом снагом прискочио и ослободио Тергукасова, сувише иза битке код Зевина умео је да се вешто извуче и да ванредном вештином повуче тешке топове испред Карса а да Турди и не примете онда, када су иу баш могли нашкодити. Како руска снага није допуштала, да се у један мах лубарда једна тврђава и уједно упушта у отворену битку, то је Меликов cacsia паиетно урадио што је напустио опсаду Карса и повукаосеуутврђене позидије измеТу Паргента.Курјук-Даре и Александропоља. Уз то треба и на то полишљати, да руска војскауАзији није важпла то.гико, колико је свет мислио. Рат бн се решио у Јевропи а не у Азији, а борба у Арменији је просто једна епизода из великога рата нзмеђу Руса и Турака. Победили код Карса илн Александропоља Турди или Руси то Ре слабије да утиче на догађаје око Балкана. Првашњи задатак руске војске с ову страну Кавказа беше, да се турска снага одвуче од Дунава а то је Русима заиста и пошло за руком. Турци су шиљалн своју најбољу војску у Азију те тиме ослабили своју војску уЈевропи. ђен. Мелпков је знао врло добро, да ће продираше Руса преко Балкана приклонити Турке да један део своје војске у Азијн укрцају натраг у Јевропу и да ће му тада све турске позиције, ако их ови из стратегичких обзира напусте, без по муке пасти у крило као зрела крушка-

ђенерал Радедки.

РУСИ У ДОБРУЧИ до 1-га ЈУЛА.

16 (28-га) Јупа поседне ђенерал Шамшеп Бабадаг без крви. У свима хришћанским селима у околини и у Бабадагу дочекаже Русе одушевљено. Свештенство изађе у пуној одеждн с народом пред Русе и свугде их дочекаше громовитим „хура.“ Прокламацпју цареву на Бугаре слушаху сузним очима. Осим хришћанске општине поздравила је ђенерала и јеврејска општина са својим равијем на челу. Чнм уђоше Руси у Бабадаг дођоше пред њих изасланици

руских и бугарских општина из околних села, да их поздраве хлебом и сољу. Черкези напустише своја села и куће, Турци такођер н однеше све из куће; некп Мухаиеданци се иселише пре подруг месеца. Идући на Бабадаг ђен. Шаишев изгао је прилике да чује, како се Хришћани свугде туже на грозни беснилук Черкеза. Чим уђе у Бабадаг допаде му г.тас, како су Черкези и башибозуци у селима Касапкјоју, Каранасуфу, Сарјурду и Каманни бесни.ти, касапили Буга-

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОННКА. СВЕСКА 111,