Topola

ватру протпв Руса, којп одмах одговоре. Топовскаје ватра трајала све до трп часа по подне. За сво то време пешадпја је ћутада по закдонима, ие упуштајућп се нпгде у борбу. Око трп часа пешачке колоне у долини Радпчева добпју наредбу, да пду напред. Пођу уз прве впсове, Турци пх сретну јаком топовском ватром, но колопе су напредовале, попну се на внсове п ту развпју фронт. Сад је требадо још прећи додпну, која пх делп од турских подожаја. У правпднпм редовпма п колонама Русп се почну скорпм кораком сплазптп у долпну, под јаком непрпјатељском ватром. Неко време војска се кретала у реду п строју, као што је и пошла. Но за мало па се редовп п колоне почеше реметптп, многп рањенп и побпјенп гранатама почеше пспадатп пз реда, другп у бојном одушевдењу почеше умпцатп напред, трећп заостојати редовп се поколебаше. Но опет све, што је још бпло на ногама, све је брзо јуридо п скакадо напред .... Сад ево пдану п првп пушчани плотун пз турскпх ровова, ево п другп, трећп . . . Рускп се редовп још впше пореметшпе; алп у пркос сплне непрпјатељске ватре ево пх већ близу под турскпм рововпма пкрваваратнаиграсадјеунајвећем јеку. Пуцњава пушака страховпто гроктп, но њу надспљава потмула грмљава топова. Гранате гуде ваздухом, куршумп'пппlте u цпкућу, муницпјоне каре јуре п враћају се носећп топовпма њпну грдобну храну, у лево буктп једно седо у јасном пламену; по бојном пољу повукао се густ дпм, поветарац га потера п заједно с дпмом доносп п пспрекпдане бојне узвпке, громовпто: „ура“ разлеже се пољем п одипја се од обрешка до обрешка; убпјенп п рањенп лепо се впде како су засејади цело поље. Турскп топовп бљују пакдену картечку ватру, рускп се редовп разбпјају, опет се скунљају у гомплпце п јуре напред, офпцпрп машу годпм сабљама п скунљају војнпке у гушће колоне, међу њпма п Турцпма нема впше од сто корака; још једно „ура,“ још један јурпш н Русп су у турскпм шанчевпма п рововима; пушке се ућуткаше, само се чује дпвља впка, јаукање п потмуо пљесак кундака, бајонета п тесака - Турцп беже, првп ред турскпх опкопа у руским је рукама! Алп то је само првп ред! Иред Руспма стојп сад другп ред шанчева, много тврђпх п страшнпјпх. Опет почпње јака пушчана ватра; Турцп, бежећп пз првогареда својпх опкопа, скупљају се у шанчеве на другој лпнпјп п пуцају; Русп се куне у гомплпце, пуцају п образују редове п колоне за нов напад. Тако траје по часа; сад се почпње други јурпш. Да је ген. Шаховској умео бптп задовољан са својпм првим успехом, да је своју уморену и пстрошену војску задржао на освојеној позицпјп, где је за њу бпдо добрих закдона, да је оценпо, шта значп полуизрешетаном војском јурпшатп на најтврђи ред турскпх шанчева не бп се деспдо ово, што ћемо сад мадо час видети да се десидо. Но г.

генералу лебдио је пред очима само велики крст св. ђорђа ii царске похвале п он нареди други јуриш на главне турске положаје. Дакле отпоче се другп јуриш; кнша куршума сјури се у руске редове, они се почеше колебати и застајати; Шаховској шаље поткреплење. Ове нове силе охрабре и потисну напред малаксале, десетковане Русе. Но замадо па опет наступа колебање, опет застој. Шаховској опет шаље помоћ, но то су његове посдедње резерве, више му не остаје ни један војник ! И шта бива сад? Поткрепљенп свежпм силама Русп још за тренут продиру напред, сад застају. (Кобно је то застајање у сред јуриша, под кшпом непрпјатељских метака!) Турцпма пристиже нова помоћ .... и шта п како бп даље ? —• то ће мучно ко уметп јасно да каже. Само тек од једном цедо бојно поље покрп белпчаст дпм, а кроз дим су се опажале црне гомпде људи, како се крећу. Посде се угледа нека грдна мешавпна, Руси и Турцп тукли су се кундачке . . . После се угледаше гомиле Руса како беже преко зеленпх впнограда, а за њпма су брпсадп турски куршумп п гранате .... Свршено је. Ген. Шаховској нема нп један батаљон, нп једну чету у резервп, да њоме закдонп нередно повлачење своје војске. Турцп крећу нове густе колоне; руско отступање претвара се у бегство; Турци око 7 час. увече заузпмају наново све своје положаје и на њима отимају од Руса 3 топа. Сумрак се хвата. Русп су сјурешх у долину лред турскпм подожајпма. Овом долпном гуде, зује п брпшу хпљаде хпљада смртоноснпх метака. Турске гранате лете далеко преко долпне п бпју у седо Радпчево, које је сад препуњено рускпм рањенпцпма. Из долпне сечује сечап јаук. Шаховској са својпм штабом стојп на протпвном впсу п слуша, п г.леда хоће дп се јавптп каква гомпда његовпх војнпка, хоће дп пзаћп каква жпва душа пз оне страховпте долпне смртп, што прогута цвет руске војске. Нема никога, опет нема . . . Сад се почеше указпватп маде гомпдпце грдно подомљене п осакаћене; за њима пифкају турски куршумп у густпм ројевпма. Тако је трајадо до 9 часова у вече. У то доба утпша се пушчана ватра. Месец псплпва пза далекпх пданпна п предп бледом светдошћу цеду окодпну. Русп отступају у гомидпцама; кроз тиху ноћ пробпја стењање п јаук рањенпка; после се чује њпно довпкпвање и молба, да пх браћа не остављају, још после одјекују кроз ноћну тшппну дпвљп черкескп клици, чује се врпска п страховптп самртнп узвпцп рањенпка то су се башпбозуцп размплплп, те као хпјене скачу бојнпм пољем, да опљачкају u секпрама дотуку кукавне руске рањенпке. Тако је зло прошло дево руско крпдо. Да впдпмо сад шта је бпдо с деснпм. Кад ген. Крпденер добп вест, да је ген. Шаховској ударпо са својом војскбм, заповедп ген. Вељампнову да нападне. Ген. Вељампнов нападне главне грпвпчке редуте п то с две стране. С десна ударе два батаљона коздовскога п цео пензанскп

ИЛУСТРОВАНА РАТНА ЕРОНИКА СВЕСКА Ш.