Topola

п прва п друга коњичка дпвпзпја свега 28.000 пешака п 4.000 коњанпка. 2) До Румуна, на центруј стајао је IX. кор ген. Криденера (5-та п 31 -ва дпвпзпја) свега 20.000 људп. 3) До Крпденера на левом крплу шприо се 1Л Г . кор ген. Крилова (16-та и 30-та дпвпзпја) свега 20.000 људи. 4) На крајњем левом крилу стајалп су генералн Пмеретпнскп п Скобељев са трп пешачке брпгаде п трп коњичке дпвизнје (4-та, 9-та, део 11-те п једна кавкаска козачка брпгада) свега 15.000 пешака п 6.000 коњпка. ■ Под Плевном је дакле бпло руско-румунске војске свега: пегаака BO.OOO, коњаника 10.000, са 250 топова. Заповеднпштво над целом овом војском било је предато румупском кнезу Карлу, а за његовога номпналнога шефа штаба паименован јс ген. Затов. Цела ова војска, као што рекосмо, npenoliii.ia је 25 авг. на предњој лпнијп руско - румунскпх предстража, како бп бпла блпзу бојнога поља, те да се одморна упустп у борбу. 26-ога августа у свануће руско- румунске батерпје отворе ватру протпв турских шанчева, утврђенпх логора, ровова, па и протпв саме варошп Плевне. Пред Руспма је стајало 15 велпких п тврдпх турских шапчева. Русп су хтелп најпре дугом п јаком топовском ватром да проломе ове шанчеве, па тек онда да јурпше на њих својом пешадијом. Најглавнпји шанчевп билн су редут на Гривпцп п трп велика редута па југо-западној странп Плевне, подигнутп да бране софијски пут п прече обплажење Плевне. Протпв ових главнпх редута била је највпше и усредсређена руска топовска ватра, премда су силовито тучена и друга турска утврђења. i Четири дана п четири ноћи једпако су бомбардали Русп турске шанчеве. За сво то време пешадпја се пигде није упуштала у одсудан бој, сем што су 27-ога у вече ген. Имеретпнскн п Скобељев учинили један овлашни покушај, да освоје трп јужна турска редута, што брапе софијскп пут. Било

је местимичнпх чарка и препуцивања, али у главноме сва борба од 26 до 29-ог авг. била је топовска борба. 29-ога августа у вече руско-румунска пешадија бпла се већ прпмакла што је могуће ближе турским положајима, топови су без одмора радили читава четпри дана, ред је дошао да се п пешадпја огледа, да се учини одсудан јуриш на турске шанчеве. Четири је дана како се војска једнако нада томе јуришу, свак\l час га очекује, сваки час јој запгра срце неком чудном зебњом: „сад ће, сад ће“ . .. . Ово псчекивање, ово папрегнуто изгледање страховитога н крвавога сукоба страшно морп и притискује борце, напаја их неком дубоком тутом, неком живом срдачном бољом. По 29-ога авг. у вече канонада се мало утиша; после четири дана u четири ноћи непрекпдне грм.Ђаве паступн мала тиишна, која се некако чудно одзивала у срцима бораца. Сваки је осећао и слутпо, да је већ ту близу страховити и крвавп расплет, што се од толпко дана очекује. По шпрокпм, непрегледнпм руско-румунским логорима п положајпма засветлуцаше ватре; војска се размести на преноћнште, да мало трене, да се одморп ко зна шта носп сутрашњи дан ! Веће војсковође опростише се с офпцпрпма овпм речпма: „лаку ноћ, господо, одморпте се; сутра нас чека тежак п крвав посао. “ Војнпцп су у гомилпцама око ватра разговарали п шапуталп о сутраљем догађају, а после је свакп потражпо своје легадо и дуго п дуго мислпо на своју далеку домовину, па своје шпроке степе, на све своје миле п драге, с којима се ножда никад впше не ће впдети! Колпко њих под прптпском ових тешких и болиих мисли нису целе ноћи ока склоппли! Ноћ је била сумрачна; по турскпм п руским логорнма ватре су суморно светлуцале п догоревале, као што he сутра догорети хпљаде млађанпх жпвота. „Све је немо и поноћ је нема, Чадори се расејали бели, Ко на гробовско камење, Ах гробови и постаће сами;

ђенерал Шаховекој.

ПЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА 111.