Topola

Целокупан број руско-румунских жртава у бит* ци од 30-ог п 31-ог августа изности страшно је рећи 19 хиљада! Кад овом ужасноме броју додамо губитке у пређашњим биткама, које су вођене око Пдевне, онда пзлази овако: У битци од 7п 8 јула 3.000 жртава У „ „ 9 18' „ 7.000 „

У битцн од 10 августа — 1.000 жртава » « „ „ 30 и3l „ 19.000. свега 30.000 жртава. Тридесет хиљада жртава! срце се камени, крв се у жилама леди. Та то је погибија једнога читавог света, то је море крви! Тридесет хиљада жртава а ГГлевна још стоји! Аој Плевно грдно судилиште, На сред тебе содом запушио!“ Тод.

ЦРНОГОРЦИ У ХЕРЦЕГОВИНИ.

I. У прошлој свесци ове кронике видели смо, како су Црногорди одбили навалу Али Сапба и Мехмед Алије на Дрну Гору и како су пропратили Сулејнана на н>еговоп проласку кроз Дрну Гору. Те су се борбе до половпне јуна биле свршиле и тада није било ни једног турског војнпка више на црногорскоп земљишту. Разбијене- т}фске вбјске повукле су се подаље од граница Црне Торе, да се у лиру и сигурности опораве од поразе, коју нретрпеше полазећи на Црну Гору. Мехмед Алија са својом војском повуне се нак у Нови Пазар, а Сулејман и Саиб опет своју војску приберу око Подгорице. Међутим црногорско војсковођство држало је, да ће сад Сулејман са сједињеном својом и Сајибовом војском од Подгорице нападатп на Црну Гору, па je према томе понело своју сједињену северну и јужну војску распоређивати на јужној граници Црне Горе. И заиста у први мах као да су Турци и намеравали овакав нападај на Црну Гору, јер је Сулејман-паша привланно у Подгорицу сву војску из Старе Србије и Албаније, а у псто време Спуж, Подгорицу н Жабљак јако утврђивао. Црногорци су се надали, да ће Турци ударати на Љешанску Нахију и на Рјеку, па су највише туда своју војску н распоредили. Али није дошло до никаквог окршаја. Јер таман кад се турска војска од претрнљених пораза опоравила и осетила се кадра за нове'нападаје, онда Сулејман добије из Цариграда налог, да се са што више војске крене за Балкан. Он се одма крене из Подгорице п преко скадарског језера дође у Бар, где се са 30.000 одабране војске укрца у лађе, које су нарочито из Цариграда дошле, да га што пре иребаце на друго млого крвавије бојно поље. Тако у почетку јуда никаква озбиљна турска сила није стајала на гралицама Црне Горе. Али-Саиб заостао је у Подгорици и Спужу са 22 батаљона. На северу у Херцеговини могло је бити такође око 22 батаљона под врховним заповедништвом Али-паше, а у Старој Србији и то чак у Новом Пазару било је 18 батаљона под заповедништвом Хафис-паше, који је заступио МехмедАлију, јер је овај, као што је познато, био постављен за главнокомандујућег турске балканске војске, која је оперирала противу Руса. Но и ова оволика турска војска није била сва слободна и на раслоложењу за операције противу Црпогораца, већ је бар половина мбрала стојати по градовима и небројеним другим утврђењима

у Албанији, Старој Србији и Херцеговини. Друга пак половина нпје била довољно јака да предузила какве озбиљне операције противу Црне Горе, већ се иорала огранипити сро на одбрану противу нападаја црногорско-херцеговачке војске. При оваким приликама, дакле, БЈжогорци науме да крену опет своју главну силу на Херцеговину као цоглавиту цпљ њиовог ратовања с Турцима. Најближа мета црногорско-херцеговачке војске биоје садНнкшић, као кључ, којим су затворена главна врата у Херцеговину. До 8. ју.та била се сва црногорска северна војск-а прикупила код Острога, одакле се одма кренула преко Планинице на Нпкшнћ 11. На северозападној граници Црне Горе ујугоисточном куту Херцеговине, који немило ломи црногорску границу и четири сата дубоко залази уЦрну Гору, стојп, уголом пољу, град Никшић, који је од црногорске границе на | углу један сат удаљен а са севера и југа примпче му се црногорска гранпца скоро на по сата Око Никшића има више кула и утврђених турских позиција, од који су на северној страни између Дуге и Никшића најважннје куле Вир и Растовац, а на јужној Мост, Клачина, Требеш и Пађавица. Чађавица је уза сами град Никшић и то је најтврђа турска позиција, једно због јаких шанчева, које су Турци на њој подигли, а друго и због самог прпродног облика главице, која је стрма и стеновита. Чађавица се може сматрати као кључ Никшићу, јер ко има Чађавицу, томе се п сам град Никшић не може дуго одупирати. Западно од Никшића на даљини од 7 сати стоји град Требиње, а на даљини од 6 сати утврђено место Билеће. Растојање пак између ова два последња места нема више од 4 сата. Северозападно од Ннкшића у даљини од три сата стоји чувена Пресјека, утврђено место на уласку у чувену „крваву“ Дугу. Кланац Дуга протеже се у правцу од југо-истока к северозападу, п дугачак је од Пресјеке до Крстаца 6 сати. Од Пресјеке пошавши кроз Дугу, у даљини од 2'/ 2 сата, стојп најјача турска тврдињица у Дуги Ноздра са оближњом кулом Смедеревом. На половини пута између Пресјеке и Ноздре има кула Оџина пољана. На два сата од Ноздре идући даље Крстацу има опет јака фортица Злоступ. Најпосле на свршетку Дуге долази тврдињица Крстац, који је од Злоступа за сат и по удаљен.

ИЛУСТРОВАНА РАТНА ЕРОНИКА. СВЕСКА Ш.