Topola

томе, што уме да сатари цело своје оделење, што жтвује своје батаљоне да освоји непријатељске положаје, који су тек од посреднога значаја“, те ља с тога и називају; „генерал што води војску на убој“. Ма како било, тек и противници Скобељевљеви признају му, да је он са још два три м.тађа генерала једпнп, којп у време борбе стоји тако близу своје војске, да осећа било (пулс) битке н уме личним јупаштвом да одушеви своје војникеV. ђенерал Алексије Ивановић Шаховској. А. П. Шаховској родио се знамените 1812 годнне. У војену службу ступио је тек 1837 год. Већином је

рећг: га, да је био сувише брз у издавању заповести да се јуриши на турске шанпеве, а није добро одмерно ни непријатељаку јапину, нн умор и малобројност своје војске. Други опет правдају Шаховскога, наводећи, да је он био прост извршилац заповести, које еу долазиле од главнокомандујућега вел. кн. Николе из Триова. VI. ђенерал Михаило Жвановић Драгомиров. М. И. Драгомиров родио се у черњиговској губернијн, 8-ога нов. 1830 год.; а војене науке свршпо је у константиновском војеном заводу, 1849 год. ступио је у војничку службу као официр. 1854 год. ступио је у нпколајевску академију ген. штаба. Бавио са подуже ван

|>енерад Драгомиров.

служпо на Кавказу, где се внше пута одлпковао. 1848 год. ратовао је против Чеченаца под командом пуковника Слепцова и у многпм бојевима показао доста витештва, чиме је и обратио на се пажњу вишпх војених кругова. Кавкавска ратна кронпка често с похвалом спомиње име Шаховскога. За заслуге на Кавказу буде 1854 год. наименован за пуковника и побочника вел. кн. Михаила. 1868 год. добије чпн геиерала, у ком је чину у овоз! садашњем рату постао и комаидант XI кора руске дунавске војске. У битци код Плевпе од 18 јула командовао је руским левим крилом, које је у тој борби јако пострадало. Нека руски листови хоће овај неуспех и осетне руске губптке да припишу ген. Шаховском, жн

Русије, где је, нарочито у Француској, проучавао војену тактпку. За време талијанскога рата био је нри штабу сардинске војске. 1860 год. постао је професор тактпке у ник. акад. reo. штаба, 1861 год. одређен је бпо да насљеднику Цесаревићу предаје војену историју п тактику. 1864 год. постао је пуковнпк. 1866 год. био је оправљен у пруску војску као руски војенп агент. У овом рату поверена му је команда над 14 пешапком дивизијом. Одликовао се прп прелазу Дунава ког Зизгаице. Борно се храбро у Шппка-кланцу бранећи га од турске навале. Ту је био опасно рањенуногу и одатле однешен у Русију, где се још лечп.

ПЛУСТРОВАБА РАТНА КРОНИКА. СВЕСКА 111.