Topola

167

BELA opet polnglasno. Ne tako glasno. (Osvmesena, Kiaru.) Netreb a da sve cuju oni, kojih se stvar netiče. KSANDA nežto tišije. Ja slušam. Nudete! BELA poluglasno i ponešto nesigurno. Grof Stanko Orehovac priobćio nii je sve, što sudite o mojih uamjera. KSAKDA. Tako? (Na stranu.) Sigumo je govorio s Klarom (Oiasno.) Smijem li čuti, što Vam je kazao? BELA kao gore. Vi valjda znate, gospodićno, što ste mu rekli . . . Zar ne ? (OsTme se na Klaru, koja čas veze, čas prisluSknje.) Molim samo tišije! KLARA na stranu. Na to bi ja umjela bolje odgovoriti. K3ANDA ponešto tišije, 0 da! Ja se vazda dobro sjećam svojih rieči, ali ćesto dogodi se, da se tudje rieći izkrive, ili zlo shvate. BELA. Pardon! Tu nemate krivo. (Sasma tmo,) Grof Stanko reče mi, da biste htjela poći za me, ako privoli otac i tetka ... KSAUDA. 1 ništa više? KLAKA na stranu. Sad baš nisarn ništa čula, što je on rekao.