Topola

Тад ее вратп дома да проилаче горко. II ма да је слутња шаптала јој вазда Да свог војна никад више впдит’ неће, Ипак све чињаше како јој он рече.

Ал’ не беше сретно трговање њепо, Не знаде она ценкат’ се погађат’, Хва.тптп робу п наметатп је, Заварават’ очп вагон п аршнном, Искатп више, но што комад вредп, Мишљаше увек: Шта бп рек’о Енох!? А често нута рука слабе жене По нужди даде робу пспод цене. Трговпна така не дриш се дуго. А јадна шта ће? Трпетп се мора. Зло је већ дошло, а горе се спрема.., Гласове чека, - а гласова нема.

Најмдађе детенце, слабачко по себи, Поче јој венут’! Негује га мајка. Ал’ било за то што јој посо не да

17

Енох Арден.