Topola

Ни једнога лпстка не бп мог’о наћи; Ту скакаху само лакп црвендаћи. Магла све то гушћа. вечерње је доба, Он сутоном хода Као мртвац да се отео из гроба. Наједаред нека светла црвен пробп. Кроза маглу сиву, На п лавеж паса већ се јасно чује. Ту је, на месту је.

Провуче се кришом кроз улпце дуге; К'о крадљивац некп, од свачег се жаца Несрећа му сенку већ у грудн баца. Оборене главе пред кућпцом стаде Где је негда слатке проводио часе Поред жене верне, Где колевка беше дечице му миле. Ал’ прозорн тамнп, све унутрп немо, Око браве паук своју мрежу сплео Коју Енох нпје подератп смео, Ад' му око спази хартију на врати,