Topola

Сад када се мрхвац вратио нз гроба, Видео своју жену, ал де више своју, Видео чедо њено, али не и своје, На очпном крилу, Видео топлу, лпрну срећу куће ове, Своју децу красну, веселу п здраву, II впдео тога заменика свога Који тако сретно диже своју главу У његовом праву, Који бере пдоде његовога нада, Јер његова деца овог љубе сада: И ма да је све то од УГир’јаме чуо Алп шта је прпча према сдици живој Заљуља се јадепк, посрну да падне, Ал’ се задржао за некакву грану, Бојао се само Да му се не отме из прспју врисак, Врисак тако гласан, врисак тако страшан Као што ће битп труба страшног суда; Јер ако се отме, за тренутак тпли

52