Topola

32

ПОСЛЕ БО.МI3АРДА.ЊА БЕОГРАДА

јав.Бено , но је он сам онако категоричкп на среду пзпшао, алп, као што је пзмеђу њих било разлике и у кон-9 Ференцпјп, тако је, одговорпо му је Мутије , морало ње битп п у пзвршењу. Новпков се до краја одупирао предлогу Прокешовом, докле му најпосле нпје дао следства сасвим у приватном облику, а посланик талијанскп, Маркпз Карачполо , п заступник прајскп , барон ШтеФенс, усвоје пројекат депеше Мутијеве. Сад је за нас настало пптање : на који начпн да дамо следства савету Мутпјевом, од кога нам не беше могуће не држатп озбп.вног рачуна. Прокеш препоручује, да кнез пош.пе у Царпград нарочпто, Портп „угодно” лице, а из највигиег иоложаја.; Булвер пристаје, да кнез учпнп Портп овај акат подворења и иисмом, али под условом, да то ппсмо донесе један ађутант кнежев менп, као заступнпку српском, па ја да га предам вел. везиру, јер наводио је енглески посланпк, да је влада његова, радп свога оправдања пред парламентом, прпморана захтеватп, да се ма шта учнни према Портп. Пошто је дарскп диван пзгубпо бпо суштпну стварп радпло се, да јој се спасе Форма - прпвпдност; но мп се, после бомбардања, нпсмо нп осврталп много на портпну осет.ппвоот. Овде је за нас бпло од важностп то, што су скоро свп гарантп саветовали, да се према Портп учини какав акат учтпвостп; а још нам је впше бпло од значења, што су у реду тпх гараната и нашп прпјатељп, па смо дужни оплп да очувамо положај људп, којп ће нам вазда потребоватп, а особпто у онпм приликама , у којима пмађаху многобројна пптања да се расправе пзмеђу нас и Порте. Свраћајућп пажњу својој владп на ове обзпре , ја сам се и сам њпма руководпо. Францускп 1е посланик бпо свео све предлоге на мањак; прпродно је било , је остало да чујемо његово мпшљење о томе , шта он сматра да бп Порту задовољило а нас не бп понпзпло.